Српски сион

Вр. 10.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 147.

није то заслужио. Није заслужило већ ни за то, јер оно, што је речено у сабору не стоји. И ми само жалити морамо, што то није познатоу дотичним круговима, као што није познато ни то, да је 10. фебруара о. г. наше богословско училиште навршило своју стогодишњпцу, и да у томе богословском училишту течај никад није трајао шесг недеља, као што није трајао ни у некадањој вршачкој богословији. Жалити морамо и то, да није познато, са каквом су се предспремом примали и примају нитомди у богословско училиште. Јер, да је то познато било, сигурно се не би рекло, да свештеници (а имамо разлога веровати, да су мишљени наши) не добијају никакве спреме, него да од плуга одлазе на 6-недељни течај, на за тим постају свештеницима. Жалити морамо, напослетку, да у дотичним круговима није познато ни то, да окружни нротопресвитери сваке године, а епископи, ириликом каноничких визитација, контролишу и вођење матрикула, а да притужаба против тога вођења нема, не за то, што контроле нема, него за то, јер нема неуредности и злоупотреба. У колико се- ове пак десе — што је врло. велика реткост — онда бивају иснрављене, а и кажњене. Ниједна злоупотреба или неуредноет није остала неопажена, неотклоњена и некажњена. А како би било код и најограниченијих БогГпоШг-а — и не без мана моралног карактера — то би могли погодити ио ономе, 1ИТ0 бива и данас још иначе и код неограничених неких уиравних чиновника у Угарској. Још нам је нагласити и то, да- у нашој

цркви постоји изрична наредба, по којој се матрикуле држе и држати морају у црквама, а на месту за то одређеном, против свега осигураном, и то укоричене тврдо, те по томе је прича о сандуку с' хлебом и сланином, као и о расутим листовима, просто — беспредметна. А не можемо прећутати ни то, да је свако иарохијско звање обвезано водити и дупликате матрикула, које концем сваке године предаје надлежној управној области. И онда — питамо ми: где је узрок. где разлог, да се вођење матрикула одузима цркви и свештенству ?! Ако је у министарству ћирилица, непозната, ако се српски језик не познаје, томе је лако помоћи тиме, да се и за министарство а у односним секцијама ирибаве аквизиције у особама, које ће знати ћирилицу и разумевати српски језик, који је званичан у п-равославној сржкој цркви, а која у земљама угарске, круне ужива своју автонолшју, зајамчену и државним законима. Шс Шшскш! „Пестер Лојду", који се у запари своје радости ради односних рефорама, онако размахнуо, те се у тој запари онако обилно „испаРУЈ е "> — и не чудимо се што, у таквом стању, онако пише, као што му и доликује. Ми смо га тек споменули, да наше свештенство и остали читаоци сазнаду, како „Нестер Лојд" о нама много што шта не зна, а хоће свашта да пише. Ако му је то част, нек му је и сласт! А уједно нам је цељ била, да иокажемо и прибележимо колико је истина у служби одбране државних матрикула. ј.

Ф Древност употребљавања и символичко значење спољашњих знакова и радња при молитви. (Наставак). нспокФд ^АС/Л мредх Еого /иа скоитк, икожј к*к ткорАИ прежд« (Дан. 6, 10.); Јездра: клаго* слоки Господа Бога келикаго и Жк^кфаша кси лгоди, и р-кша, адшнк коздкигше скои :

5.) Клечање. Обичај клечати за вријеме молитве, постојао је у старозавјетна времена. Тако се клечећи молио Соломон у храму јерусалимском, кога је он сазидао (3 Царств. 8, 22.—54.; 2 Парал. 6, 13.); клечећи молило се при богослужењу за вријеме побожнога цара Језекије (2. Парал. 29, 29.); пророк Данило у ропству вавилонском: кх три жј кршеиа дш каш ( 1цнкланлЧА ки.гкна скоа, л^оласа и

И Пр |К /10НИШаСА И П0К/10НШШСА Господеки ин« цшх на зелмгс (Неем. 8, 6.). У новозавјетној је цркви тај обичај освештан примЈером самога Исуса Христа (Лука 22, 41.) и апостола, архиђакона Стевана (Аи. дјел. 7, 60.) и аи.