Српски сион

БР. 10.

„СРГ1СКИ СИОН."

Стр. 151.

задаћу да уведе систему црквено-иарохијалних школа, то је оно узело на своја плећа велико и трудно дело, дело, кога се терет још бољеијаче иоказује у саразмеру ирема многоразличности најглавнијих дужности пастира црквених. Но оно је прегло на тај труд с необичном ревношћу и енергијом, показујући тиме, колико у њему има животних сила, које неко време могу и нерадити, но које су готове да се пробуде чим се сазна њихова нрва потреба, као што су се оне заиста и пробудиле, кад се с висине царског престола чуо позив на црквене настире, да се лате тога великог и мучног носла. И ревност свештеничка није остала неопаженом. Право вели народна пословица: „код Бога молитва, а код цара служба не пропада". Видећи цар својим отачаским оком живу усрдност духовенства на нонришту народне просвете, оназио је уједно с тим и ону стару сметњу, која сужава сами појав усрдности у нантем духовенству па и у добром делу његовом, наиме необезбеђеност и неуређеност његовог материјалног цоложаја. И ето баш од прошле године настао је замашан нреображај и у том иогледу, јер је испуњени љубављу мопарх изразио одлучну и тврду жељу, да се наше духовенство изведе из садањег му тешког џоложаја и да му се ујемчн заслужено ттравнлно обезбеђење, Воља царева почела се одмах извршивати, и за текућу годину учињена је државна дознака на илаћу свештсничку, према предлогу, у двоструком размеру. И тако је рад отачаствене цркве и у спољашњем и у унутрашњем животу у прошлој години овенчан благословеним успехом, и она предаје овој години прилично наследство са жељом и даљега напредовања њенога. Живот Црквс нема граиице у своме развитку, а будуЛност иоказује све нове и нове захтеве. Много је учињено на уређењу црквено-општинских одно-

шаја, но још више ва.Ђа учинити у будућности. Тако је између осталога остало нерешеним сазрело питање о уређењу и иобољшању материјалнога положаја наставника наших духовноучевних завода, — тих расадника нашега свештенства. А овамо иде и давнашње питање о Швишењу мировине ирофесора духовних а/садемија. Прошлој годшга није било суђеио да угледа одстрањење једне од нрвих болесних страна у правном иоложају представника наше богословске науке у сравњењу с нравним ноложајем иредставника светске науке, и нама не нреостаје друго доли надати се, да ће ова година у том погледу бити сретнија и да ће уклонити увредљиву неправду с наших виших духовнонаучних завода. Напослетку у интересу већег оживљења чисто црквене делатности можемо пожелити, да буде више слободног рада наших иастира на епархијским зборовима, тим више, што у нрограм тих зборова све више улазе не само питања чисто економска, но и питања вишега реда — о бољем начину религиозно-наравственога, деловања на народ. Много и других иитања износи на видик живот и тражи да се она реше. Но било би немогуће и ненриродно кад би желили, да се она сва наједаред и за увек потпуно реше. Стварноет није теорија, јер што ее у теорији чини. да је лако и просто, на делу се иоказује врло заплетепим и тешким; и но томе, ми ћемо се — незатрчавајући се — ограничити само на искрсну жел>у, да би се у овој години исиунило оно што не достаје и побољшало што је нееавршено и да се тако далеко корачи у великом процесу иостененог приближења наше отачаствене цркве к савршеној мери узраста Христова, јер у иостигнућу тога узраста и састоји се њезина света мисија на земљи. Вараждин, 1894. у јануару. Превео Л. БогдановиЋ.

1Ш ИША ЖЕНСКИ РОД ДА БЛАГОДАРИ ЖПГШСТВУ?

Ирерадио Михаило Ракић, иарох Доловоки. (Наставак).

ешто мало боље него етановници „Небесног Дарства" ноступају Индијанци са „својим женама. Премда се и овде са женом не ностуиа бог зна како, јер се убијство жене истом казном мери, као и убијство сваке друге

животиње. Код Индијанаца морају се жене строго уздржавати од свега оног, што сиада у делокруг људи. Закони тако мало пажње ноклањају достојанству п праву жењскиња код Индијанаца, да се за ваљан сматра и онај