Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 167.

се тиче размјера, измишљеног од материјалиста, између мозга и разума, не иодаје се њиме сигурно озбиљан доказ, јер овај размјер није иего нолагано приближавање, које се разјашњује лако са утицајем, кога мозак на осјећање има, а осјећање иа разум. Ово начело служи такођер за разјашњење психологичких појава лудости. Ал', оче, казаће когод, како ћете доказати оно, што се догађа код извјссних животиња, над чијим се главама извршило проливање крви? Како то, да се показују и ишчезавају појави физиолошки и нсихолошки? Дакле разум долази од крви и мозга ? Одузмите један точак вашему сату, ои ће се уставити. Поставите точак добро на исто мјесто и сат ће узети правилан ток свог показивања. Зашто? Јер је точак средство, којим ради иокретач (ТпеМеЛег). Било би чудновато и апсурдно тврдити, да узрок, који дијели вријеме на часове, лежи у металу точка. Тако, видећи ви, да се разум показује у мозгу, коме се усиоставила крв, која му је мањкала, неправо говорите, да се разум састоји у крви и материји мозга; јер су то увјети, ал не узроци. Отуда излази, да, чим се успоставе потребни елементи разним органима, они опет отпочињу своје природно дјеловање. Али, напосљетку, ако се изражај мисли састоји у мозгу, требали га тражити у самом мозгу? Али гђе? Да л' у сваком влаканцу, у свима влаканцима или циј елој маси ? Кажете ли, да се иалази у само једном молекилу? Онда овај привилегирани молекил, има ли се сматрати дјељивим ил недјељивим? Ако га сматрамо дјељивим, пада у првој хипотези о вишебројности молекила; ако га сматрамо недјељивим, ствар је још више аисурдна. Геците, да л' се налази расирострањена у цијелој маси ? И ова је тврдња још чудноватија. Ал то није доста, господо; душа не мисли само, она и суди. Посматрајући људе ја кажем: овај је човјск добар, овајјечовјек зао. Ја дакле стварам суд. Дакле сваки суд ставља одмјереноет између субјекта и атрибута. Може ли ово начело бити материјално. Не. Начело, које сравњује и с.уди у нама, не може бити материја. Дакле иринцип, који суди у иама, биће је више, које нема ништа с материјом.

Ни то није све. Душа не само да мисли и суди, душа и ствара. Она ствара генералне и анстрактне идеје, које не имају реалне ексистенције у природи, те онда не могу се родити од материје. Ако је материја основ моје свијести, то би ми могла иоказивати преставе само конкретие, ниже; а не идеје сасвим апстрактне, идеје чисто метаФизичке. Ни то није све. Душа, не само да мисли, суди, ствара; душа и: хоП.е, има своју »вол.у. Ко не осјећа у себи овај најљеиши дар, што га Бог створењу свом даде: слободу ? Ко није осјетио у себи онај глас потпуне самосвијести, глас, који ни један човјек никада не ће угушити моћи, глас, који говори: ја хоИу? Ја осјећам, да сам слободан, јер хоћу, могу говорити ил ћутати, кретати се или стати, држати једиу руку у вис, или је спустити доље. Осјећам, да имам слободну душу, те досљедно томе: слободиу душу у ропском тијелу. Ништа не би било апсурднијег од овог свједочанства, кад би душа била материја. Човјек је госиодар својих чина и зањихје одговоран у свима прекршајима, — у слави и у кријеиости. Ваш презир је неправедаи, материјалисте! Ви кажете, да човјек не одговара за властите чиие; али савјест протестује против те лудс теорије, те си увијек понавља: чини добро, избегавај зло. Има дакле један принцип, један виши закон, а то је одговорпост. Ии то није еве. Душа ие само да мисли, суди, ствара, хоће; душа затвиједа. Душа господари тијелу, као да би разлучена била од њега. Гледајте: један човјек добије од другог жешћи ианадај, него што би га могао отиснути; крв му узавре, рука се подигие, шака почне ударатк: ал наједном рука се устави, крв се ублажи. — Шта се догодило? Душа је заповјсдила, тијело је поелушало, ономе човјеку је опроштено. Видите, господо, наиш јуначки мученици бијаху мучени лаицима, мучени кљештама, бацани у тамнице, на ломаче; њихово тијело бијаше заробљено, ал' душа бијаше слободна. Они се смијаху у лице мучитељима; смијаху се под сјекиром мучитеља... нјеваху и њихов глас дизаше се као свечаиа молитва Богу. Па који од нас није, који пут, осјетио у