Српски сион

Б р . 13.

име оних речи твојих, које си испиеао у четвртој ј ти књизи, говорећи о великом Апостолу Христо- ! вом Цавлу, а које и ја, много недостојнији према Теби ноиављам : ,.ја не знам. наиме, како дођох до тога, да ружим тога човјека, јер његова велика дела иревазилазе сваки говор, мој нак толико, колико и мсне они, који су вјешти у говору". Онрости ми, у љубави ти великој, јер је мојој души сласт, уживање и достојанство неоцењиво, о твоме великоме делу, о твојим узвишеним мислима говорити, за твојим недостижним већ духом подизати се. Не мислим ти, недостојаи, дело хвалити, јер му хвалу и славу нотврђују иетнаест векова хришћанских. Па ако ииак најлешпе мислећи речима својим пеправду починим великом имену и „златноме " делу твоме, људи ]|е знати, да сам то учинио у слабости својој; а уверсп сам пак, да ће Светитељство Твоје и опростити немоћи и ништавости мојој. I. ,. 11 Гест књига о свештенству" раздељене су свака на своје главе, Тако нрва има 5; друга 7; трећа 18; четврта 9; пета 8, а шеста књига 13 глава. Средити свима мислима књига тих и ириказати их, било би то исто, нтто или написати пову књигу, разуме се без оног класицизма без оног заноса, без оне лепоте и љупкости, једрине и снаге, каква је у свакој речи и мисли св. Влатоуста; или — преписати целу књигу, која је пред нама. Кад би учииили прво, огренш.ш би се.о нисца; да учинимо друго, неправду би учинили жртвама, којима се књига, преведена на српски језик, пруж.а свима нама у носебној књизи. Аниједно, нити друго не може се захтевати од скромног приказивача. За то ћемо се ограничити са.мо на приказ материјала тих књига у толико, у колико ће читаоцима папшм довољно бити, да се уиознаду са новодом и цели њиховом, не би ли им и тиме покренули жел.у и вољу, да се лате „златне књиге" Златоустове, да се упознаду са целим „најдрагоценијим бисером међу бисером, који је папизан у величанственом низу списа светога Јована Златоустога", каквим се назива садржина шест књига његових о свепггенству. 1 Одмах у почетку прве књиге упозпаје нас 1 Види „Ирсдговор" стр. IX,

С тр . 201.

| св. Златоусти са пријатељем својим, којега на! зива 2 Василијсм, а с којим кроз свих шест књига води дијалог, јер је овај и дао повод писању истих. Па, какав беше то пријатељ? Онакав, каквог је; св. Златоусти могао стећи и заслужити. „Који надмашујући све остале — вели он — љубав.љу снрам мене, настојапте, да Сви у пријатељству спрам мене толико нза њега заостану, колико и они, који ми у опште и нијесу прнјате.гиг ; а каквих је нријатеља данас тако мало наћи. Беху у јбдној школи; имадоше исте учитеље, „једнаку ревност и марљиво.ст за говоре", „исту еклоност, која се рађа из истоврсног занимања". То их је све приљубило једно другом, те беху истих мисли; а та „иетомишљеност" везивала их је и онда, кад еу и из школе изигнли. „Пријатељство оетаде чврсто, као што је и прије било, али престаде заједничко живовање". И то као да је имало и својих носледица. Сваки је поЈшао својим путем у простору тадашњег друштва. Ти су путеви били тако дијаментрадни, да више нису мог.цт доћи до оне нређашње једнакости и иетомишљеноети, у којрј еу били некад, крај „исте еклопости, која се рађа т Мтоврсног зангш(1ња и . Св. Златоусти, наиме, заропио се био у „вртлог живота", бавио се у еудницама и т. д.; а Василије се „задубио у књиге и никад не излажаше у јавноет". Но кад се св. Златоусти ,из вртлога живота мало но мало ночео изроњавати", нрихватио га је стари пријатељ обадвема рукама, „али бадава, више — вели ев. Златоусти — нијеемо могли доћи до оне пређашње једнакости". Ето, шта учини разиоврсност зсшимања /_ Али, пријатељи, какви беху ев. Златоусти и његов пријатељ _ Василије; али пријате.њство и истомишљеиост, која се у њиховом младићком, да рекнемо ђачком, животу отпочела, развијала и утврдила, те зајсдпичкнм живовањем, једнаком ревношћу и истим еклоностима истоврсног заиимања душе им и мисли здружила што свега код нас нема у потребној мери —; такви нријатељи, такво пријател.етво и истомишљеност, и ако се равиоврсним зситммњем у животу њтш-кожком донскле раздруже н идрсмете, лакд , сс изјсднсте, стгразуму п обновс н ошт, чим се еастану иа нуту, з'а к"Ј1'~' сс &П(ј)с-> маше у жнвоту тколском,. ,/ '.*» '/: (Иаотавиће Со) />7 V " а 11лс1. стр. XVII. у{:

„СРПСКИ сион/