Српски сион

Б р . 14.

.српоки сиои."

јаду; носи је уза се, као св. Кипријан списе Тертулијанове.* Читај је. Није то књига обична. Свака јој је реч вредна злата, три царева града. Свака јој је реченица цветак духовни мириса рајског; сзака мисао зрак сунчани. Много је читај, добро је памти, никад је ие заборављај. Увек ће ти трсбати, а никад те неће оставити без помоћи. Паднеш ли, подиће * Види „Предговор" стр. XX.

те; клонеш ли, оснажиће те. У недоумици научиће те; у сумњи охрабрити. Многу иразнину дугае испуни':е ти; мпоги осећај срца зановити. И ако си годинама дуго грешио, ма у којем правцу живота и рада свештеничког, тргнућеш се у греху или заблуди својој нред чаробним мирисом, пред узвишеном чистоћом мисли светитељских, које су му у књизи исписане, као богате цветне леје, у бујној башти највештија баштована, што су засађене, удешене и поређане.

(Свршиће се).

жТЗ

Б Е Л Е Ш К Е. — (Општи Митрополијски збор) иравоолавних Орба Митрополије Карловачке одржаће се у Каржовцима дана 7. (19.) априла о. г. у цељи, да „заузме ноложај и поднесе протесг против наумљених црквених рефорама". У очи збора одржаће се поверљива конференција, која ће све модалитете збора утаначити и потребне резолуције припремити. Огрешили би се, чини нам се, о узвишеност и важност цељи, ради које се збо_р сазива и која ће збору пред очима лебдити; а огрешили би се и о свест љубави свакога православнога Србина у Митроиолији Карловачкој, за свето нам православље и цркву нам сиаситељку, за мило нам Српство и измучену народно-црквену автономију, кад би га и једном речи за нотребно сматрали одушевљавати и опомињати на полазак на тај збор. Цељ тога збора сама собом позива, одушевљава и налаже свакоме православноме Србину у Митроноли.ји Карловачкој, којем год то бити може, да на тај збор дође. Митроиолијски збор наш 7. априла о. г. има значајан и огроман задатак и народноцрквену цељ, да се изјави и да цротестује против наумљених рефорама, које грозе и прете вери, цркви и имену нашем, највећим светињама Србиновим. Протест и изјава та треба да је што силнија и јача; да се што гласније и даље чује, да што више вреди. За то је и часна и света дужност збора, — управо, оних, који збором руководили буду — да што боље

пазе и расуде, шта ли ће рећи, шта учинити и како све удесити. Збор није нартајски, није сталешки; опште народни је. Тај збор ће имати много о нама да докаже, а највише: какви смо и колико вредимо пред општом опасности. Не заборављајмо, да ће са његових речи и ноступака образ православног Српства у Митрополији Карловачкој и земљама угарске круне да засја или да поцрвени. Пазимо да се овостраном православном Српству на томе збору образ не окаља ма чиме. Сетимо се добро цељи, ради које ћемо се састати; сетимо се добро и места, у којем ћемо се сасгати; сетимо се добро свега што смо учинити дужни. Па учинимо ли добро, биће нам и поможено, јер ће и Богом бити благословено. Дао Бог и срећа српска: тако и било! = — (Извештај о мартовским седницама епархије темишварске.) Еиарх. консжторија темишварска држала је своју седницу 15. (27.) марта о. г. у којој су следећи важнији иредмети решегш: На отпис кр. уг. министра богочасти и јавне иаставе саонштиће се истом мииистарству имена оних сри. прав. свештеника ове епархије, који не знају добро мађарски, као и то, да се ни у једној срп. прав. цркви свештеничке ироповеди на мађарском језику не држе, иего на српском и да се ни у једној сри. прав. цркви матрпкуле не воде на мађарском, него на сриском језику. — Извештен је јереј Светозар Теодоровић, парох ечкански, да је кр. уг. министарство домобранства оставку његову на место војног капелана усвојило, поред одржања обвезе