Српски сион

Стр. 236.

СИОН."

Б р . 15.

дрквенога и до илустрованог духовног чаеониеа, ком је, по казнва&у уредништва му, осигуран излазак већ за две године! Лепо! А од какве би неоцењене вредности и по нас Србе било, кад би једнои и ми дошли до таквог часошгса, који би поред одабране садржине (ма и ове било! У.) доносио и по гдекоју лепу слику било наших манастира, било цркава, које се одликују својом архитектонском и вајарском лепотом; било слику кога архијереја и свештенпка, заслужног по цркву нашу; било старина, којих је још и данас безброј по нашим црквама и манастирима, а до скора би их могло иесгати којим било пачипом?! Браћи свештеницима, које интересује рад и развптак братске нам бугарске православне цркве, а дао им је Бог и средства да су кадри држати овај лист, могу овај часопис нреноручити. .1. П. Ч И Т 7 Љ А. — (Прота Јован Шорак-Хедо.) 22. марта (3. априла) о. г. преминуо је на Геци (у Фијуми) честити сЈзештеник и родољуб, нрота речкп Јован Шорак. Покојник се родио 1821. године у личком Петровом Селу. Кад је свршио тадашњу државну немачку школу у Кореници, учитељевао је три године у Кореници и 5 година у свом родном месту. Године 1843 отишао је у Плашки у богословију, коју је свршио 1845 године, борећи се невољом и оскудицом. Год. 1846 био је неко време церемонијални ђакбн владике Евгенија Јовановића, а за тим је служио као свештеник у Бунићу. Године 1848 постао је војним свештеником, и као такав служио је две и по годпне у Италији, а толико исто у Чешкој, Моравској, Бечу и околини. Године 1853 дошао је на парохију дубровачку код Огулина, а г. 1859 прешао је на парохију еадиловачку. Године 1863 допао је Шорак велике беде. Окривише га невина, да је иотпомагао устанак херцеговачки, што га је дигао Лука Вукаловић. Био је осуђен на три године тамнице. За тим га владика Лукијан Ииколајевић ностави за пароха на Реци. Шорак је ту парохију сачувао од нропасти и ноднгао јој углед, тако да је речка православна општина његовим трудом и заузимањем постала једном од највиђенијих наших општина. Ту је Шорак ностао и протојерејем и ировео је на Геци 28 годииа у служби божјој и народној. Од г. 1884 до 1887 био је Шорак и народни заступник на хрв. зем. сабору, где је застунао начела српске еамосталне страике. Год. 1892 нрослављена је свечано 25-годишњица његова све-

штеничког службовања на Геци, а том приликом су му и православни и римокатолички Срби указали своје велнко поштовање. Прота Шорак био је на далеко чувен и ноштован са евога жарког родољубља и узоритог свештеничког живота. Покој му души и вечан му спомен! ОДГОВОРИ 7РЕДНИШТБА. — Уредништву „Србобрана" у Загрвбу. — У 34. броју Вашега лпста, одговарајућп проти Н. К. и Златоју, велите, да се не можете „одазвати њиховом позиву те из „Сриског Сиона" ирештампати (игго они желе) — јер иам је тај лист чак и замјену отказао". Хоћете ли Ви што прештампавати из „Српског Сиона" или не, завпси од Ваше во.ље п укуса. Али на ону тврдњу Вашу: да смо Вам ми „чак и замену отказалн", изјављујемо, да је далеко од истине. Ствар у истини стојн баш обратно, пошто сте Ви управо ттрви прекинули шиљање Вашега листа у замену. Да то објаснимо. Прве године излажења „Срн. Сиона" (1891 г.) долазио је Ваш лист у замеиу, премда доста нередовно, а ми смо Вам наш редовно шиљали. Но друге године (1892) већ сте Ви обуставили замену, и од тога времена ми и не добијамо више Вашега лнста, не знајући узрока томе поступку. Ми смо пак и после Ваше обуставе дуго времена шиљали наш лист „Србобрану", мислећи, да ћете се нредомиелити или да је до поште кривица. Најпосле Вас је пок. уредник нашег листа Сергије Шакрак Нинић питао писмено: зашто нам не долази Ваш лист и јесте ли обуставили даље шиљање листа. Но Ви на то не нађосте за вредно одговорити. Шакрак је, и поред тога неколегијалног ноступка Вашег, нослао Вам за неко време г. 1892 иретнлату за Ваш лист, који сте онда на његово име шиљали. Тек тада смо Вам и ми обуставили замспу. Нека ово знају наши читаоци, ради којих ово управо и изјављујемо. Вн сте дакле први „отказали замену", а не ми, као што нам подвалисте. Желите ли замене — биће је опет. Молба за помо^. У Шиклушком хатару, на брежуљку такозваном Ђунтир (Сгбп^ег) налази се гроб Деспота српског св. Стевана Штиљановића. Овало се скупља срнски народ из Барање и оближЈве Шлавоније сваке године ирвог Августа, као на дан ироналаска светог тела Деснотовог, с вечери на молитву, у вјери и нади, да ће му болесници овде исцелење а здрави