Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ СИОН.^

С тр . 227.

рађале. Да, оне руке на крст прибише, које су једнаком љубављу грлиле васколики свет и на божанствена недра своја без разлике притисла и богате и еиротс, мудре и нрост^, старе и младе, као нежна мајка што грли и нољуб жарке љубави своје што притискује на чело миломи слатком одојчету свом. Бичем ужаса ишибаше и озледише његова божанствена плећа, која погнуо беше, да понесе претешки терет окорелих грехова наших и да их узнесе на дрво, на крст, и да их ту пречистом божанственом крвљу својом онере и умије, те да нас чисте приведе Богу, усини Оду и поврати нам изгубљено достојанство нрвобитне Славе човечије. Попљуваше и пресветло лице Његово, тај отсјај благог и кротког божанственог Духа Његовог, .... који је вољно, са самопрегором жртвовао земаљско тело, да спасе божанствену душу.... „и даде себе у откуп за многе, за све". Па да л' има кога и да л' може ко год, мили моји, кад прочита и један листак незаслужене патње и страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа, а да му од туге душа не пропишти, а да му у болу срце не заплаче и процвили, а да му бура жалости не подигне груди и да му терет туге не изгони уздах горки и претешки ? И да л' има кога, који је проевећен вером у Христа, облагорођен Његовом небеском љубави, а оснажен и утврђен стеном наде хришћанске, а да му душа не збори а мисао не унућује, да скрушено надне на колена пред узвишеном жрттвом голготског Мученика, пред крстом Спаситеља, а на данашњи дан, и скине претешки терет непокајаних грехова својих и пролије сузу покајницу; да отвори болно срце своје рањено тешком тугом, тешким јадом; да изнесе превелики терет своје беде и невол>е? Па зато, приступи, не оклевај, не касни ти, који си по слабости људској окаљао душу твоју грехом, који си у незнању људском навалио на се камен порока, који си можда по наговору другог, по примами искуситеља загазио у кал и глиб црних зала, . .. ириступи одважно и стани скрушено, а помоли се с' митаром искрено: „Боже! милостив буди мени грешноме"! (Ј1ук. 18. 13,) и завапи са разбојником: „пол </лни ма Г осподи, егда прТидапи ко царсткУи си" (Лук. 23. 42,) и чућеш преслатку реч Искупитеља Бога: „ днјск со лшок> к8дјши ка раи". (23. 43.).

Пожури се и ти, тугом бола и јада изнурени патниче, отвори предубоку рану болног срца твог, растрзане душе твоје, овде пред крстом распетог Лекара душе и тела, и ма да ти је како силан отров беде и невоље разјео срце и душу твоју, не падај у ирах очајања, већ погледај у отворену рану сина Божјег и преви на раиу срца твог и душе твоје мелем дуготрпљења, и бол ће уминути а туге нестати, и ти ћеш зановљеном снагом моћи, без оиасности, одбити све стреле беде и невоље, туге и жалости. Измоли снаге и моћи и ти, кога је судбанесреће бацила у море сиротиње, те се бориш са учестаним валима немаштине и грцаш по пучини оскудице... да, измоли снаге и моћи, да можеш брже да препловиш море сиротиње, да лакше савладаш вале немаштине и здраво искочиш из пучине оскудице, јер за тебе је, данас на крсту распети, уложио реч своје божанствене науке, тебе је ради проповедао Јеванђеље милосрђа. Да, тебе је ради учио, да „гладног треба нарапити, жедног наиојити и нагог оденути". Не заостај за овима ни ти сретни човече, јер за тренут може да ти се над вртом твоје среће и у часу твог најбољег напретка натушти небо облаком несреће и потуче Ти тучом пропаети сву срећу твоју..... С тога иринадни и благодари на дару среће те и испроси, да ти врт твоје среће и у будуће осени животворећим крстом својим, те да се развија и буја само смиље среће и босиље напретка. Затвори за часак књигу еветске мудрости и ти, који као вредна ичелица, ал' у залуд, тражиш по врту науке сок мсдене сласти, да, затвори ју и ириклони твоју главу оптерећену светском загонетном мудрошћу, да ти мисао нросија зрак небеске науке и разум просветли сунце вечне мудрости божанственог „Рави"-ја, Таворског Учител>а, и само онда ћеш тек моћи да одгоненеш она питања, на која си узалуд тражио одговора по књигама и саветима смртних људи, да, само светлост науке на крсту распетог моћи ће да ти задовољи мисао, да ти нарани душу; да, само озарен науком небесног Учитеља моћи ћеш да изађеш из магле и таме двоумља на видело познања и видећеш Сина, познаћеш Оца и осетићеш Духа светог и тако ћеш наћи „изгубл.ену драхму". Не заостајмо, браћо, за овима ни ми сви, већ загрљени братском љубави савимо колена наше смиреносги, погнимо главу наше кротости и за-