Српски сион

Б р . 15

Ч>ТГ. Сл О 1 •

или чланцима. И то из два разлога. У оквиру примедаба много је прећутано; а у посебној изради много би се више могло рећи о свему ономе, о чему се хтело говорити. А то шкоди самој мисли или ствари, коју је г. преводилад хтео да изнесе пред читаоца. Други разлогјеу томе, што примедбе иреводиочеве са мислима својима, скрећу пажњу, донекле, са мисли ауторових; а то је штета за читаоца, који треба што мирније и непрекидније, да се бави и зарања у мисли писца Светитеља, јер то и јесте, и то само и може бити цељ иреводу „златне књиге". А с' друге стране штета је и у томе, што ио неке нримедбе, у декојем читаоцу, могу да својом горком реалношћу и иозитивношћу сузбију утецај оног узвишеног идеализма ауторовог, којим жели читаоца да подигне у висине достојанства свештеничког, да га освоји за иијетет према овоме и да пробуди у њему штојачу свест о дужностима и одговорностима тога достојанства и службе свештеничке, те чим сталнију одлуку, да што више тежи за идеалом, којега му св. Златоусти излаже и на срце меће. То све може да наступи код нонеког читаоца особито нри нрвом читању. А дозволиће нам се, да је нрво читање код нонеког од одлучног утецаја, већ и за то, што се друго увек не нродузима Иначе су и те примедбе на истини основане, садржином својом оправдане, у мотивима својим сувремене. И за то и паки очекујемо, да ће се нредметом и мислима њиховим г. преводилац засебно што скорије иозабавити, и исцрино их разрадити. Једној ћемо овде примедби и иначе да замеримо. Вели се иа стр. 34, да „епископ само рукополаже као каква маишна". То не стоји; и за то је још мање нажње у тој примедби. Епископу нити је ко одузео, нити одузети може право и власт просуђивања и оцењивања свештеничких кандидата, нити за време њиховог школског образовања, нити у ириликама, кад потражују службу свештеничку, било капеланију, администрацију, било парохију и протопресвитсрат. Као богослов, сваки се налази нод врховном дисциплинарном власти митрополита иатријарха, у седишту којег је богословија, а носредством којега и остали еиискони могу своју дисципли-

нарну дијецезанску власт и право врхпити над „својим" богословом. Та власт и нраво може увек бити и делотворна, а не еамо идеална, теоретичка. Како се она практикује и унотребљује, не спада на начелну страну овога питања. Крај сведочбе оспособљења школског, крај установа решкриптуалних, енископу ирипада прва и носледња реч не само при рукополагању каидидата свештеничког, него и при иостављању овог на које свештенослужитељско место. А то признаје и г. преводилац одмах на стр. 35, а још боље на стр. 75. И по томе његова горња примедба не стоји. То је што смо имали са начелне стране рећи. А и што се тиче примедбе: „зар да вјечито буде незадовољства? Зар вјечито да диже буру?", на то имамо рећи ово. Пре свега такво салвирање личног укуса, ма чијег, нема ниношто места у књизи св Златоуста крај излагања њезиног на стр. 92, 93, 94 и т. д. А крај примедбе нреводиочеве на стр. 94. 1.) готово је или протусловље или — колебање уверења или?... Надаље, ми држимо, да буре не може бити онде, где се легално, објективно и савесно поступа у интересу једино црквеном. Буде ли је инак, нестаће је брзо; све ће се мање и ређе појавллтеати. Ако је буде, поднети се мора, ал' ће се увек стишати на благој пригревици законитости, правице и истине; пред захтевом истинитог интереса црквеног. Рекосмо и ово у доброј намери. А заслуга г. ирогв ВучковиЛа, којом је задужио црквену књижевност нашу и наше свештенетво, остаје тиме неокрњена. У место да му се одужимо, ми ћемо га молити, да нас још више задужи. Молимо га, да нас обрадује, што скорије, нреводом још којег „бисера", кога је тако много у делима св. отаца црквеиих. А преводу његовом „шест књига св. Златоуста" желимо, још скорије, друго издање. Прво издање је добило скромну приномоћ од 102 ф . 50 н. од архијерејеког сабора у краљевини Србији; а друго издање нек нађе своју номоћ у свештенству нашем, па ће св труду и љубави г. преводиоца и тиме одужити. ЈеремиА.