Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р . 15.

—

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Са општег митрополијског збораЛ У очи збора, у среду у 6 сати у вече, одржана је конФеренција. Каква? 0 томе не ћемо сада говорити. Барон Живковић, као председник кон®еренције те, нагласи, да је, пре него што и конФеренција отиочне свој рад, и у реду и потребно, да из конФеренције оде изасланство Његовој Светости Патријарху, да га ноздрави и од Њега еазна, како жели учествовати у збору, Многобројно изасланство, на челу са бароном Л{,ивковићем, оде у тој цели Његовој Светости, а вратив се натраг извести, да Његова Светост збору присуствовати не може и ради многих некоректности, које су сазиву збора нретходиле, и ради тога, што је Он већ и до сад у Форумима, у којима је Њему ваљало да проговори, проговорио и казао своју реч заједно са Еписконатом, против наумљених реФорама, и што ће и све друго и од сада против истих чииити, што му као ноглавици цркве и народа пристоји и у дужност спада, како у горњем дому, тако — ако потребе буде — и пред самим превишњим престолом. . Но вољан је начелствовати ири призивању св. Духа, јер да би се огрешио о дужност своје цркве, кад би на молбу своје пастве и свога народа, овоме ускратио своје молитве и благослова. А да је Њему мило, да се народ придружује изјавама, које је Он са Еиископатом и Саборским Одбором већ нре годину даиа, кад је требало, учинио против наумљених реФорама, а да жели само, да збор свој носао и своје дело што мирније, достојније и мудрије изврши, и да му у то име подељује свој патријарашки благослов с том изјавом, да је Он душом и срцем са својим народом увек био, и да ће душом својом бити и на сутрашњем збору. Изјава Његове Светости, саоиштена ио барону Живковићу, ираћена би бурпим усклицима народа: „живела Његова Светост", „живео Патријарх" ! Даље се у конФеренцији (иа коју ћемо се ми још једном осврнути) утврдила листа зборског часћшнтва и сутрашњих говорника, као и нацрт резолуцнје.

На дан збора у четвртак 7. аир. о. г. иристуиило је Његовој Светости у 9 сати пре подне целокужно шриеутно свештенство, до 300 на броју, у име којег је прота будимски г. Јеремија МађаревиК изјавио Његовој Светости и Еепископату захвалност на представкама, поднесеним Његовом 15еличанству и кр. угарској влади против наумљених реФорама, изјавив, да цело свештенство са својим народом стоји одлучно солидарно са гласом и поступком Његове Светости и Епископата свога. Његова Светост одговорила је: да се није могао другом чему ни надати, него да ће свештенство као и Енископат увидети опасност, која цркви и народу прети од наумљених ре®орама и да ће са својим Епископатом и у томе нотиуно солидарно бити и са своје стране све што је дозвољено учинити, да. се та опасност отклони. Синод је своје учинио, Он ће и даље све чинити што закон дозвољава. А ако, по несрећи, реФорме те и законом постану, дужни ћемо бити закону се покорити, али онда тек мора свештенство стати на ноге, да крај грађанске брачпе свезе народ ту свезу и у цркви утврди. „Да ће се овај збор састати" — рече дал>е Његова Светост — „није ми било у напред познато, и то је оно, што ме је болело и што ме боли, да је црквена општина баш у седишту српског натријарха игнорирала овога, приликом сазивања тога збора. Ја се не извлачим, нити ћу се икад извлачити, кад треба стати на браник своје цркве и народа, али на збор. који није сазван са, мојим зна/њем, ја иЛи нс могу. Збор сам ио себи одобравам и благосиљаћу увек његов рад, ако буде у граиицама закона, достојапствености и мудрости, каква у овим приликама једном народу пристоји; јер овај збор и пема другог задатка, иего да се глас народа иридружи гласу Јерархије и Епископата, који ће тиме оити јачи. „Мислио сам и ја сам да сазовем оишти збор народа мога, али сам томе иретпоставио законити терен, а то је српски наш пародно-цр ;вени сабор, који желим сазвати". 1'ечи Његовс Светости свештенство је бурним