Српски сион

опростиће му се греси само тако, ако се обрати и иокаје скрушеним срцем и тврдом вером. Јер вели сам Господ: „Не праштај седам пу-

та, него седамдесет пута но седам". И на другом месту: „Оног који к мени долази, нећу изгнати на поље".

(Наетавиће се).

& КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Бг. ТТаћгтипД, Баз Елгсћепра1гопа1згеоћ1 ипД зете ЕМтсккпд т 0ез1егге1оћ. I. АђЂћеПип^: БЈе к Г г с ћ П с ћ е Кесћ18еп1\\ г 1ск1ип§-, ^УЈеп. 1894. Такав натпис носи најновије дело тога проФесора каноничкога нрава у свеучилишту черновичком. Како пак наиш проФесори каноничнога ирава — и ине наше канонисте — то дело, бар по нашсм знању, још нигде не приказаше, а оно нема сумњс, да би се многи могао њиме лепо користити — то смо ми дошли до тога уверења, да не ће бити на одмет, да то дело ми нрикажемо, иа ма по туђој оцени. Та је оцена изашла у Фебруарској свесци званичнога оргаиа буковинске Митрополије, „Канделе". НаписаојујеЈ Георг ЛгтовиЛ, нризнат румунски јуриста млађега кола, који ће од маја месеца заузети и катедру немачкога права у черновичком свенаучишту. У приступу тужи се приказивач на Факт, да су се патронатскога права у цркви буковинској дотицали до сада само проФ. Исидор пл. Ончул у своме делу: „Православни религијозни фонд у Буковини; његова основа, груписање, развој и садашње стање" (у Черновицама, 1891), и познати канониста ХИбћтап у делу: „Бав 8ШеггесМ ш <1ег тог§еп1аш118сћеп Кксће" (Беч, 1888). Још наводи и то, да се у архиви митронолитске консисторије у Черновицама чува један опсежан манускрипт са натписом: „МетогаМит 2Ш' Ве1еисМип§; с1ег ^песМбсћ-опеМаћбсћеп РакопаМгаде т <1ег Впкоута, пеђв!; Ап№а§'еп хиг 2ећо'ета88еп Ке§'е1ш1§' <1ег8ђ1ћеп". Рад је то проФесора Константина Иоповића старијега (| 1890), што га је ноднео консисторији год. 1874, када наиме бешс на дневноме реду дискусија око рсФорме тога питања и Поповић члан комитета, који беше у тој ствари склонљен ас! ћос. У нсторијском уводу и често у јуридичким пресудама, држи ириказивач, да је тај спис већ нсшто застарео; али је ипак јако интересаптан са својих практичних назора.* * У изгледу је, као да ће гореименовани млади ју-

У такнм приликама свакако да. је добродошао горњи спис Нармундов. То је у главном тек неки историеки увод, који ће брзо бити допуњен расматрањем одношаја, који у овоме иогледу данашњим даном постоје у Аустрији. Израда је пишчева скицирана сигурном руком и врло је пластична. Читав низ познатих извора беше врло тачно испитан. А природа тих помоћних средстава већ сама по себи указује сврху, коју је писац хтео да постигне Он није иредузео, да из шаблона схоластичара и т. зв. кодекстеоретичара склопи доктринаран систем, који влада по великим школама међу првацима декреталиста. Он хоће да нађе и да Фиксира практичну страну своје теме. С тога и јесу ноље његова испитивања хиљадама контемпораиих докумената. Работа се дели на четири главе. У глави првој (Ба.8 Рпуа1е%еп(Јтш ап Шгсћеп, стр. 1—20), Бармунд нам се приказује као одлучни присташа теорије, по којој се патронат развио — по немачкоме нраву можно из приватних носеда над црквама и приходима, који спадају амо. У модерној науци германској владају баш ти назори. Писац се иак нодухватио, да их оправда доказима из извора аустријских. П он ређа изводе из много извора УШ—ХП. столећа (стр. 5—11), т -и г е1сћеп Кн-сћеп ппс! Каре11еп а1б РеИЈпепгеп уоп Сгитс! ипс1 ВоЛеп, а18 Оћјес1е с1ев 1ге1е84еп тегто^епвгесћШсћеп Уегкећг8 ип1ег Кећеп(1еп шк1 уоп УеНи&ип&еп аи! с1еи Тос1е8 ±'а11 егзсћетеп. Следећа страна посвећена је сврси, да разјасни право иоседниково при намештању свећенослужитеља. Бармунд нагиње да основаност овога ирава допусти и у погледу цркава т. зв. самосталних парохија. У последњој партији прве главе (стр. 13—20) приказује нам се улога еписконова нрема диспозицијама лајичких поссдника. Бармунд открива овде разристн имати због тога сииса оштра сукоба са архимаидритом Калилеску-ом, за кога рече, да је из њега иовадио једном ириликом многа -места, а иије извор сиоменуо ни једном речју.