Српски сион

С тр . 248.

„СРИСКИ СИОН."

вој ствари, чије су најмаркантније црте следеће: У иочетку не беше делокруг Еписконов више од иросте тестификацџје - Доцније је тестиФикацрја узела облик коифирмације. Принцип се модиФИкује у XII. веку. Проблем Вармундов ванредно је интересантан. Али се мора признати, да несигурност и Формални недостатци докумената не могаху потномоћи онредељавање посве сигурних резултата — што на послетку не крије ии сам аутор, него, баш на иротив, иризнаје и сам отворено. У погледу ове главе, која је иначе писана врло јасно, могле би се учиннти две примедбе. Теорија (Шегке-) Неиб1ег-ова (Е1 §'епШит с1ев НелИо-еп ап (Јет 1ћт ^ет(1те1еп К1гсћеп§и4е) као да није оборена ни системом аргумената ирво Тјопш^-ових , а ни моментима иовим, што их је поетавно Вармунд. Да се славни гермаписта базелски обезоружа, ваљало би у првоме реду доказати, да нема смисла разлика између нојмова (Јоиипшт и ргорпе^а* (Е^еиИшш ип(1 Ве811/5 — својина и носед?), разлика којом се Неи§1ег служи са доста среће. У шеснаестој иримедби могла је доћи мало категоричнија Формулација. Аналогија, коју иружају славенске државе, не може се а рпоп принисати каквој омшшрезентности ираввих прии ципа германских. Неодвисни паралелни развој указује нам се у историји на сваком кораку. Постоје н. пр. молдавски документи, у којима се сретамо са појединим Фазама, сличпим онима, које црта Вармунд. Утецај германскога права на црквено право молдовско са свим је искључен. У другој глави (СћагаВег ипс! Соибе^иепгеи (1ег кГгсћИсћеп КеасИоп §-е§;еп (1аб Рг1уа1;е1§епШит аи КГгсћеп, стр. 21—38) концентрисана је пажња на становиште црквено. П,Р квени принципи сравњени су са узусом лаичким, где нам се указује Флагрантна дискордаиција. Реакцнја се иедаде избећи. Црква иодузима неумораи рад око тога, да своје аксијоме у облику народних назора увуче и у праксу јуридичку. Црквин ирограм састојн сс нарочито у две тачке: 1. војна нро-

тив права институисања од стране власника појединих цркава, 2. сузбијање самовласнога рас полагања од страие власника са добрима, иосвећенима олтару. Но већ у ХП. и XIII. веку програм црквин беше у стању, да нанусти стадиум тенденције, и да уђе у стадиум резултата. Пример правичне и умерене критике пружа нам ова глава на стр. 31. (текст и примедба 19 где је идеја ТпвсМнг^сВН о некаквом праву институисања лаичкога згодно одбијена. Глава трећа (1)ег Ее1епраГ1'о1ип', стр. 39 — 91) прати развој црквенс тражбине у Аустрији. Прогрес је од ноловине XI. века непрекидаи. Паралелно са старим „јиз 1'ип(11" седпиковим, доку менти иочињу да признају и да наглашавају и неки „јиб аИапв ас ер18сора1е". Патронат и„јиб 1'шнИ" мораху стајати једно према другом у извссном одношају. ,,Ји« 1'иисИ" је сума права лалчких поседника. Патронат је само тек једиа циФра у тој суми. Вармунд указује — вођеп једнодушним сведочанствима савремених докумената — како вредност цифре иада, и како елемеити, који еу њојзи иотчињени, прелазе у инвентар ауторитета духовнога. Прецизно обележавање свих нијанса и стадија остаје неоснорна врлина раеправе, о којој је реч. Глава последња (Вег §е18Шсће РаГ,гопа1 игк1 (Ие 1псогрога1]оп)-врло је опсежна (стр. 93 до 184). Ту се дошло до резултата, који баш не конвергирају са досадашњим пазорима у јуриснруденцији каноничкој. Са свим су пови н. пр. назори о ирироди инкорпорације: 81гепде §епоттеп 1ппоеи - еп шк1 (1ег ћ181ои8сћеп Епгшск1ип§' §ета88, о - 1ћ1 е8. кете ЈисогрогаИо ттпз р1епа, р1епа ии(1 р1еТ88ша, 80пс1егп пиг ете ЈпсогрогаИоп. — Вармунд је далеко од тога, да држи, е је он заиста једаред за свагда решио наведене теоријске тековине. Али он може бити сигуран, да је у сваком погледу допринео у историји Формација техничких термина у јуриснруденцији један интересантан нрилог. Са румунскога превео В. Д и*.

>К Записник Интсркохиееисналног збора свештенства котара Старо-Пазовачког, држаиог у Ст. Пазови дана 4. (16.) аирила 1894 у погледу наредбе високе кр. хрв. слав. далм. зсмаљске владе о Назаренима од 3. (15.) децембра 1893 број 8940.

Присутии: I. Од сри. ираиославног свештенства: Максим Живковић, нарох Ново-карловачки; Спи-

ридои Мауковић, парох Велегишки; Димитрије Станисавлзевић, парох Војачки; Дамјан Прерадо-