Српски сион
Бр. 17.
Стр. 269
убијањем моралног ноноса, који гаје одржао. и угушиваљем у себи уверења, које га крепи и храбри? Таква нам се питања намећу, а и многа друга, кад размишљамо о назорима г. Николајевића, о његовој химни грађаискоме браку и култури европској, ,а о шамару, којег је дао делом овостраиом, иречанском, народу. И онда... онда нам долазе на ум разне ком5инације о побудама, које су му пзјаву новинарску диктирале, али н узрок њезин, којн је — вИ уеша уегћо — у непознавању или забораву историје и околности овостраног српског православног иарода и цркве. Да увађање обавезног грађанског брака, рецепције -Тевреја, слободе вероисновестц и т. д. захтева културни нанредак Угарске — чијем напретку, чијој истинитој култури Срби нису никад се противили, него ће му увек, као верни и лојални и иатријотични синови домовиие, и од сад служити — ми никако не увиђамо. Напротив смо уверења, да наумљене црквене реформе стоје у иротивности с културним и иним напретком Угарске. И борећи се против тих рефорама као нравославни Срби, не мање се боримо нротив њих и као добре и истините патријоте. Но кад је г. Николајевић ипак противног мигаљења — на чему нека прими нашу, пречанску, вечиту незахвалност — па ако жели, да и нас о истинитости и основаности тога свога мишљења увери, а то му је изјави, ваљада, и била једна између намера, онда ћемо му предложити како ће то и постићи. Нека пође путем свога угарског колеге. Нека изнесе тамо пред скунштину законске основе, које су изнесене пред угарски сабор. Нека у Србијп спроведе обавезни грађански брак, рецепцију Јевреја, слободу вероисповести, државне матицеи т.д. Јер ако су ове установе захтев и диктак културиог нанретка европског, запгго да им се оглушује Србпја, којој је на челу данас г. Николајевпћ? Јер не ће ли за то „сви просвећени људи" повикати: „па нека пропадне таква држава, чијн опстанак стоји у противности с културним напредовањем једне Европе"? Изволите, дакле, да вас виднмо на делу. Можда ће се бар тим начином н Србији насмејати „искрено одобравање и симпатисање код целе просвећене Европе", можда ће се тим путем обновити патријаршија у Пећи. Ако нам г. Николајевић не прихвати предлог, биће доказ, да се он у свом разговору са г. новннаром само шалио пли — дипломатисао. Да ли мудро и погођено, — знаће дипломате целе просветне Ерропе, а и непросвећене.
Ако нам предлог прихвати, нек буде уверен, да ће нрви аплаудовати — Пелагић. Он ће се обрадовати, а и његово симпатисање не ће изостати. То су му једини сигурни повољнп резултатн; а о неповољним можда би и г. Николајевић још дочекао да нева Јеремијаду, као што је ономад химну грађанскоме браку, којега се мп гнушамо. којега се гнуша цео српски народ, јер грађапски брак је толериран блуд, а у блуду ни један народ није нашао ослонца својој егзиетенцији. — (Одликован>е.) Вредни сурадник овога листа, г. Лаза/р Ђогдаповип, парох вараждински и великокањишки, одликован је о Ускрсу од свога Дијецезана, високонреосвештеног г. Ми/рона НиколиЛа, енискона пакрачког, црвеним иојасом. Честитамо на заслулсеном одликовању! — (Нова епархија у Сибиру.) Руски св. Синод донео је пре кратког времена одлуку, да се дос.адања превелика еиархија иркутска нодели на две, а ново-установљена епархија да се зове забајкалска са седиштем у граду Чити. Кандидат за ову епископску катедру је преосв. Георгије, досадањи епископ селегински. — (Прираштај душа у Колари^у.) Ове податке за време од године 1880. до 1893. нослао нам је г. /1'1/шан МалобабиЛ, парох у Коларићу. у горњокарловачкој епархији.
Године
Родило
се
У м р Л 0
о ч « сг в
о о 2 § и к
Више ирло
муш.
жен.
свега
муш.
жен.
свега
Ш о
а 2 м а
1880
40
40
80
34
43
77
28
3
1881
53
59
112
28
29
57
24
55
—
1882
61
42
93
28
31
59
27
34
—
1883
48
54
102
29
29
58
20
44
—
1884
54
53
107
27
24
51
15
50
—
1885
59
59
118
61
52
113
25
5
—
1880
64
49
113
27
28
55
29
58
-
1887
68
56
114
55
34
89
21
25
—
1888
59
50
115
45
24
69
10
46
—
188У
37
36
73
64
60
124
33
—
51
1890
55
41
96
26
26
52
33
44
—
1891
49
48
97
28
38
06
19
31
__
1892
50
43
93
51
54
105
16
—
12
1893
41
47
88
37
32
69
21
19 420
08
Према томе је за последњих 14 година овде прираштај у износу од 357 српских православних душа. Примедба: Год. 1885. владала је у овој општини вратобоља, године 1889. богиње, а године 1892. кашаљ (т. зв. хрипавац) код мале деце. 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. — Г. И. М. у К. Дељ је племенита, задатак родољубив, одушевљење велико, правац добар, и крај свега тога не можемо послато нам уврстити у лист.