Српски сион

Бр. 17.

Стр. 269

убијањем моралног ноноса, који гаје одржао. и угушиваљем у себи уверења, које га крепи и храбри? Таква нам се питања намећу, а и многа друга, кад размишљамо о назорима г. Николајевића, о његовој химни грађаискоме браку и култури европској, ,а о шамару, којег је дао делом овостраиом, иречанском, народу. И онда... онда нам долазе на ум разне ком5инације о побудама, које су му пзјаву новинарску диктирале, али н узрок њезин, којн је — вИ уеша уегћо — у непознавању или забораву историје и околности овостраног српског православног иарода и цркве. Да увађање обавезног грађанског брака, рецепције -Тевреја, слободе вероисновестц и т. д. захтева културни нанредак Угарске — чијем напретку, чијој истинитој култури Срби нису никад се противили, него ће му увек, као верни и лојални и иатријотични синови домовиие, и од сад служити — ми никако не увиђамо. Напротив смо уверења, да наумљене црквене реформе стоје у иротивности с културним и иним напретком Угарске. И борећи се против тих рефорама као нравославни Срби, не мање се боримо нротив њих и као добре и истините патријоте. Но кад је г. Николајевић ипак противног мигаљења — на чему нека прими нашу, пречанску, вечиту незахвалност — па ако жели, да и нас о истинитости и основаности тога свога мишљења увери, а то му је изјави, ваљада, и била једна између намера, онда ћемо му предложити како ће то и постићи. Нека пође путем свога угарског колеге. Нека изнесе тамо пред скунштину законске основе, које су изнесене пред угарски сабор. Нека у Србијп спроведе обавезни грађански брак, рецепцију Јевреја, слободу вероисповести, државне матицеи т.д. Јер ако су ове установе захтев и диктак културиог нанретка европског, запгго да им се оглушује Србпја, којој је на челу данас г. Николајевпћ? Јер не ће ли за то „сви просвећени људи" повикати: „па нека пропадне таква држава, чијн опстанак стоји у противности с културним напредовањем једне Европе"? Изволите, дакле, да вас виднмо на делу. Можда ће се бар тим начином н Србији насмејати „искрено одобравање и симпатисање код целе просвећене Европе", можда ће се тим путем обновити патријаршија у Пећи. Ако нам г. Николајевић не прихвати предлог, биће доказ, да се он у свом разговору са г. новннаром само шалио пли — дипломатисао. Да ли мудро и погођено, — знаће дипломате целе просветне Ерропе, а и непросвећене.

Ако нам предлог прихвати, нек буде уверен, да ће нрви аплаудовати — Пелагић. Он ће се обрадовати, а и његово симпатисање не ће изостати. То су му једини сигурни повољнп резултатн; а о неповољним можда би и г. Николајевић још дочекао да нева Јеремијаду, као што је ономад химну грађанскоме браку, којега се мп гнушамо. којега се гнуша цео српски народ, јер грађапски брак је толериран блуд, а у блуду ни један народ није нашао ослонца својој егзиетенцији. — (Одликован>е.) Вредни сурадник овога листа, г. Лаза/р Ђогдаповип, парох вараждински и великокањишки, одликован је о Ускрсу од свога Дијецезана, високонреосвештеног г. Ми/рона НиколиЛа, енискона пакрачког, црвеним иојасом. Честитамо на заслулсеном одликовању! — (Нова епархија у Сибиру.) Руски св. Синод донео је пре кратког времена одлуку, да се дос.адања превелика еиархија иркутска нодели на две, а ново-установљена епархија да се зове забајкалска са седиштем у граду Чити. Кандидат за ову епископску катедру је преосв. Георгије, досадањи епископ селегински. — (Прираштај душа у Колари^у.) Ове податке за време од године 1880. до 1893. нослао нам је г. /1'1/шан МалобабиЛ, парох у Коларићу. у горњокарловачкој епархији.

Године

Родило

се

У м р Л 0

о ч « сг в

о о 2 § и к

Више ирло

муш.

жен.

свега

муш.

жен.

свега

Ш о

а 2 м а

1880

40

40

80

34

43

77

28

3

1881

53

59

112

28

29

57

24

55

1882

61

42

93

28

31

59

27

34

1883

48

54

102

29

29

58

20

44

1884

54

53

107

27

24

51

15

50

1885

59

59

118

61

52

113

25

5

1880

64

49

113

27

28

55

29

58

-

1887

68

56

114

55

34

89

21

25

1888

59

50

115

45

24

69

10

46

188У

37

36

73

64

60

124

33

51

1890

55

41

96

26

26

52

33

44

1891

49

48

97

28

38

06

19

31

__

1892

50

43

93

51

54

105

16

12

1893

41

47

88

37

32

69

21

19 420

08

Према томе је за последњих 14 година овде прираштај у износу од 357 српских православних душа. Примедба: Год. 1885. владала је у овој општини вратобоља, године 1889. богиње, а године 1892. кашаљ (т. зв. хрипавац) код мале деце. 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. — Г. И. М. у К. Дељ је племенита, задатак родољубив, одушевљење велико, правац добар, и крај свега тога не можемо послато нам уврстити у лист.