Српски сион
„СИ1СКИ СИОН." С тр . 275.
С р.18. него и на област Хрватске и Олавоније, где тај закон никако неће важити. Кад би тај закон ступио у живот, дошла би дакле грчкоисточна српска митрополија у тугаљив и неодржљив иололсај, јер у једној иоловини њеној остало би старо брачно право и даље у крепости, а у другој би се под компетенцијом цивилне власти увео нов начин склапања и разрешавања брака. У карловачкој митрополији
наступила би дакле, и против воље верних, схизма, престало би јединство митрополије, изиграла би се зак. чланком IX. од г. 1868. осигурана автономија и створио би се неирегледан низ замршаја. (Одобравање.) То су сасвим у кратко мотиви, из којих предлог, који се налази на расправи, не могу ни у ошпте ни у појединостима примити. (Живо одобравање и усклици „Живио!" с десна.)
ПОСВШШЕ ЕПИСКОПА БАЧКОГ ГЕРИАНА ОПАЧИЋА.
Посвећење новоизабранога и нревишње потврђенога епископа бачкога би заказано и извршено светле седмице, а на мио и радосни Ђурђев данак. У очи дана посвећења, извршен је први део чина „изкратА кх впископа", који се зове: „нлрЈчени". Протосинђел и професор богословије Митрофан Шевић одслужио је, уприсутности Његове Свешосши преузвишеног Господина Лашријарха Георгија, Њихових Високопреосвештенстава г.г. Епископа: темишварскога Никашра и горњо-карловачкога Михаила, и многог народа, мало вечерње по црквеним прописима, који за овакав случај нарочито постоје. После овога вечерња посадише се присутни чланови св. Синода за сто, сиремљен на сред храма, а архиђакон Лукијан Богдановић објави архимандриту Герману, да га. је св. Синод изабрао за Епископа бачке дијецезе, а Љегово Величанство, премилостиви цар и краљ ншн Франц Јосиф I. да је тај избор благоизволело најмилостивије потврдити; на што је архимандрит Герман изјавио, да се услед тога превишње потврђенога избора прима намењене му дијецезе. После те изјаве, седе међу св. Архијереје за, сто, делећи с Њима хлеб и залажући га вином, док су архиђакон Лукијан и јерођакон Георгије Видицки изговарали, са амвона, наизменце лшогол'кти " Љеговом Величанству, 1Веговој Светости, присутним Архијерејима и новоизабраноме Епископу. По свршеном ,,/Ино= гол'ктТн5" благосиља 11>егова Светост присутни народ, и уз појање „ис иола ети деспота" одлази са Архијерејима у свој двор. У вече, истога дана, наречени Епископ, уз асистенцију протосинђела: Митрофана Шевића и Никодима Лемајића управитеља фене-
чког, Теофана Косовца, игумана привиноглавскога, Сергија Попића капелана и економа дворског, те архиђакона Дукијана и јерођакона Георгија, одслужио је свечано бденије. На, дан посвећења, тачно у 9 сахата дођоше: Његова Светост са Епископима и нареченим Епископом, праћени свештенством, у цркву, која је већ била дупком напуњена народа. Уз појање дивне песме: „Царв, некеснћш", свештенство облачи Његову Светост на амвону, а Епископе Никанора и Михаила у св. олтару. Обучени у светло одјејаније архијерејско, иосадише се на седишта. Његова Светост на амвону, а крај амвона епископ Никанор с десне, а епископ Михаило с леве стране. Протопресвитер карловачки Стеван Чобанић и архиђакон Лукијан изводе из св. олтара избраника, нареченог епископа Германа, и заустављају га на простртом пред амвоном нацртаном „орлу". И сад отпочиње прописани чин са нитањима ЈКегове Светости према избранику; а у одговорима на иста избраник изјављује, да моли еиископску хиротонију, а примљен, благословом ЈБегове Светости, на, исту, и на позив Његове Светости, чита, по њему потписану, своју вероисповест и заклетву, коју онда предаде у руке Његове Светости, љубећи св. деснице Његовој Светости и Епископима. Веро-исповест је исцрпна и јасна, а заклетва је снажна и велика, да, потреса, душу. Избраника одводе иред иконостасни лик Спаситеља и св. архијерејска литургија отпочиње. Од свештенства су у асистенцији: архимандрит крушедолски Гаврило Змејановић, протонресвитери: Јован Борота бечејски, Стеван Чобанић карловачки, Милош Паиић жабаљски,