Српски сион

„СР11СКИ

СИОН."

влатом и јшстом ". За фунту тога нарда шгаћало се у оно време 100 динара (око 40 фор.)- Друга врста није била ништа друго до трава, која је мање вредила, и могла се једна фунта добити за неколико динара. Галијен и Диоскорид говоре такођер о нарду (грчки пап1овЈасћув, космати нард). Овај последњи тврди, да сирски нард расте управо у Индији, па да је одатле пренесен у Сирију, одакле се после распрострво по целоме свету. Реч нард, као што изгледа, доводи своје порекло од тамулске речи нар, која значи свежан. мирисавих ствари. Према томе има разних врста нарда, па су и дене разне. Разуме се, да је онај нард што се спомиње у еванђељу, био један од најскупљих, те се због тога и назива „многоцен" (Јован, XII, В). Осим тога еванђелист Марко и Јован 2 називају га и особитим изразом — тас-гаа)?, реч, коју не употребљавају класички аутори, шта више, не налазимо више тај израз ни у самих еван1)елиста. И сам учени испитивач Алфорд, не може да нафе прави и истинити смисао такоме изразу. „Стари коментатори, говори он, не дају нам позитивна одговора, већ само нагађају. Јефтимије и Теофилакт тврде, да та реч значи „истинит" ; бл. Јероним тумачи ту реч као „иствнит, прави", 3 уегекхтп (1о1о; бл. Августин мисли, да реч та означује место, где је нард лостао" 4 , И ако бл. Августин није одмах погодио истпну, то јој се бар приближио. Филологија је у истини разјаснила тај израз еванђелски, те је вредно, да то разјашњење и ми овде изнесемо. Нард, који је Марија излила на главу Христову, јесте без сумње „спиканард", који се зготовљавао из најскупоценијег корена горе споменутог индијског растиња. Знаменити енглески индијанист Виљем Џон обелоданио је, какво је то индијско растиње, које се у најновијој ботаници назива Капк^асћук јаЈатапкЈ. 5 ■' Марк. XIV, 3; Јов. XII, 3. 3 У руском .језику лреведена је та реч са „чистми"; у Вулгати та реч није преведена (р18Ис1), исто тако као и у словенском тексту („пистика многоцђнна" Јов. XII, 3); Лутер говори: „уоп ип^еШасМег ШгЛе", а у српском мреводу гласи та реч „прави нард", 4 АИогД, Сггеск Те84атеп4, 1. I, р. 14-0. ■ \У. Еохђш-Јгћ, Во{ап1са1 оћаегуакЈопз оп Ше 8рШепаг(1 о! 1110 апсГеићЈ, Уа1епапа 1а4а тсиш, у АвЈаНе Везеагсћез, 4. IV, р. 451—455.

Роил, у својој, с великим трудом израђеној „Ботаници Хималајских 1'ора" доказао је, да је проналазак Виљема Джона на истини основан. 6 Ка1ч1о81ас1|у8 ја1ашап81 јесте домаће растиње у Неапољу и Бутани. Снада у врсту валеријана, а одликује се јаким ароматским мирисом, и употребљава се као саставни део мирисавих масти, а у медицини као сретство, које дражи. Космати нард називали су Арапи Сунбул 7 ут-тиб, „добри нард" или „мирисави". Индуси га називаху балшур или јатаманси. Овај последњи назив једнак је са санскритским 8ип1ш1ћтШ, т. ј. „ индијски космати нард". Разна назвања тога мириса, јеврејски нерд, арапски нардин, персијски нард, грчки нардос, латински пагс1и8, доводе своје порекло од санскритскога па1ас1а. Разуме се по себи, да се у тој речи па1ас1а, писме л временом променуло у р. Реч налада постала је од корена нал, што значи „осећати, мирисати", те самим својим значењем упућује на мирисаво растиње. На санскритском језику Каг(1о81ас11у8 ја!атап81 има много разних назива, од којих неки означују и друго растиње. Међу тим називима вредно је споменути назив и израз иисиша или ииси, што значи то исто што и јашаманси. Из речи иисиша даје се закључити на сам карактер тога корена. Вероватно је, да, је изменом писмена, грчка реч татхд?, постала од шсиша, санскритског назива тога растиња, чији је корен био саставни део тога мириса. Према томе „нард пистически" не значи ништа друго до „нард индијски". 8 Као што смо нриметили, у истини је било неколико нардових врста, но нард индијски био је најзнаменитији и најскупљи. Диоскорид разликује две врсте. Нард, који расте у Индији назива он ^ап&иез, од реке Ганга, јер тамо он у близини расте.® Из Индије преносио се он у Јудеју и Персију. И сада се он извози за Индостан, ко.ји га распростире но целом истоку. 0 истом нарду спомиње се и у „Иесми над иесмама". 10 5 Коу1е, ВоЈапу о! Ше Шта1ауаа Моип(;а1пв, I. I, р. 242-244. 1 8дтћи1, випћп!. 8 Нопдћкт, Тће р18(1е МагЈ о1' (ће бгеек Тоа1атвп4, у Ргосеес1ш§8 о! (ће ВЉПеа1 Агсћео1о§у, 4. X, јануар 1888, р. 144—146. 9 Диоскорид, Г, 5. 10 „Песма над песмама" 1, 13; IV, 13, 14.