Српски сион

бр. 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 279.

Нард, што га је Марија излила, сама га је донела у скленици. 11 Проналасци учињени у Сидону 1887 год., могу нам дати појма о облику и карактеру те скленице, која је у оно време била довољно позната, и која се сад често налази приликом ископавања у Египту, Финикији и по другим местима. Ево овде ћемо саопштити, шта је пронађено у старом Финићанском граду: Раскопавањем (у Оаиди или Сидону) нашло се неколико акђазћчпп-а или скленица, у којима се чувао мирис. Биле су направљене из египатског алавастра, у виду крушке, 25 сантиметара високе, без икаквог другог украса, осим 11 Мат. XXVI, 7.

По руском.

*

округлих црта, коЈе Је стругар оставио на испупчењима; отвор је узан (3 сантиметра), сама скленица је крта, а није дебља од једног сантиметра. Ген. Часнолој донео је такових скленица са острва, Кипра. Лако је могуће, да је Марија таку скленицу употребила да за времена помаже тело Спаситељево, приликом последњих вечери у Витанији. коју је после и при ногама његовим разбила. У тој скленици, као што говори Св. .Јован, била је једна фунта нардовог мира, кога је Јуда оценио са 1000 франака. 12 У сидонским скленицама може се наћи много таког мира. 12 Јов. ХП, 5: „триста гроша". Вид. Марк. XIV, 5. Та сума мома ,је тада имати исту вредност, коју сада имају хиљаду вранака. Милан 0.

Беседа на Јеванђеље УГукино гл. 17. ст. 12—20.

„И паде ницх при ног8 еги>, е<и8 воздда ..." Лук. 17, 16. ^вета дужност скупила нас је данас у Ж овај свети храм, да тонлом молитвом, упућеном милоетивом „Светодавцу", „Животодавцу" и „Дародавцу", очистимо и укрепимо душу и срце наше, да Га песмама црквеним прославимо и благодаримо му на свима Његовим доброчинствима. Наше топле молитве, наши славопоји подигли се престолу Његовом тихо као мирисни дим тамјаиа што се диже тихо из кадиоиице; душа наша очишћена загрејала се и засветлила се као ови пламичци на воштаницама. И тако загрејана и просвећена душа зар да не заигра од радости духовне?! Радујте се и веселите се, нека вам игра душа од такове радости, као што играју и ови светли пламичци на принаљеним воштаницама и кандилима! А ако вас је света дужност сабрала овамо да молитвом крепите и чистите душу вашу, да са чистим осећајем појите, нрослављате и благодарите Богу на доброчинствима Његовим, ако се излевала ваша искрена молитва као миомирни дим из кадионице и ако се тиме загрејала, засијала и заиграла од духовне радости душа ваша као ови пламичци, како и колико мора бити моја душа разиграна, кад ме Божји промисао упутио да вас ја водим, као пастир стадо своје?!

Раздраганом и разиграном душом ево стајем нред тебе, љубазна наство моја, да поновим речи из данашњег светог Јеванђеља, које ми звуче у срцу а одјекују ми у уму са неком тајанственом заповешћу: „понови често, пастиру, ове речи стаду твоме"! Тај тајанствени налог ево хоћу да покушам извршивати. Чули смо, драга браћо, како сретоше „човекољупца" Христа, на путу у Јерусалим, при улазу у неко село, десет губавих, који подигоше глас говорећи: „Исусе учитељу! помилуј нас". А Он видевши их рече: „Идите и нокажите се свештеницима". И они идући очистише се. Један од њих видевши, да се исцели, поврати се хвалећи Бога иза гласа и паде ничице нред ноге Исусове и захвали му се, и то беше Самарјанин, беше туђин. А Исус рече: „Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? Како се међу њима који не нађе, да се врати, да захвали Богу, него сам овај туђин. И рече му, устани, иди, вера твоја иоможе ти"! Па чему нас учи овај догађај, драги моји? Јасно вам је из речи Спаситељевих: „Где су дакле деветорица? Како се међу њима који не нађе, да се врати, да захвали Ђогу , него сам овај туђин?" Учи нас дакле благодарити Ђогц. Шта је благодарност у оиште, да се занитамо? То је оно мирисаво цвеће, које је у врту врлина једно од најлепших и једно од најмири еавијих цветова. Семе тога мирисног цветка, да донеее плода,