Српски сион

С тр . 280. „СРПОКИ СИОН." Б р . 18.

мора га хранити и напајати као блага киша и роса, као зраке топлог сунца — свест човечја о немоћи својој и свест о потребама својим. Другим речима благодарпост је љубав, коју рађа онет љубав. Та у обичном нашем друштвеном животу, кад нам ко учини љубав ма какву па и најмању, осећамо се дужнима, да му вратимо љубав љубављу, а како се онда морамо осећати према најиндашнијем веровнику „Светодавцу," „Животодавцу," „Дародавцу" и „Човекољуицу" Богу ?! Куд год нам око доиире, све имамо од Њега. Али не гледајмо даље, него се ирво удубимо сами у себе па се заиитајмо: Ко нам је дао тело са развијеним чулима? Ко нам је дао душу, која не умире, него је чувамо у телу и спремамо је за будући живот? Ко нам је дао ум, којим владамо ? Ко пам је дао срце, то огњиште на коме иепрестано иламти љубав? Ко нам је дао чуство, којим осећамо и уживамо у свему оном што је око нас?! Ко може пружитп већих и лепших дарова од ових? Бог нам их је дао, и грехом ирвих л>уди ; наших праотаца Адама и Еве сви ти дарови нропали би, да није милост и љубав Божја већа и од највеће кривице човекове. Погледајмо, љубазни моји, ио красној и бескрајној васиони, која гласно нроповеда славу Божју; погледајте и видите, која су и колика су доброчинства Божја спрам нас грепншх људи! , Сви су путсви Госнодњи милост и истина"! (Пс, 24, 10.) Баците сад ноглед по овој шареној земљи. Ко нам је даде, да нам пружа из себе пшеницу, вино и јелеј? да тера из себе толико биље, којим се хранимо ми и други створови, који нама служе, и којим утољавамо толике телесне болове и покривамо ране; ко нам даде ту бујну земљу, из које се нросули толики хлађани извори, реке и мора, која су нам на потребу многу? Подигните за час очи к' оном бескрајном небу, које све застире. Ко нам га даде, да са њега сија јарко еунце, које нас све, добре и зле, греје, које нам светли и извлачк из земље благим својим зрацима биље и растиње? Ко нам даде то мило небо, да по њему илови бледи месец и звезде, да показују времена ? Ко нам даде ветрове, да разгаљују ваздух, ко нам даде облаке који просипају дажд на све нас? Зар да не кликнсмо Створитељу и Дародавцу свега тога:

„Како је мно.го дела твојих Господе! Све си премудро створио; пуиа је земља блага твојега!" Осврнимо се на нас саме још, на наш живот и рад у свету овом, и запитајмо се: и ако смо обдарени снагом телесном, здравим чулима, душом, умом, срцем и чуством; и ако нам је отворен овај евет и ако имамо земљу, небо, сунце, топлоту, светлост, ваздух, воду — зар би нам све то довољно било, крај слабости наше, нсмоћи људске? 0, слаби смо ми без милости и помоћи Божје! Помоћи Божје требамо ми, као што земл.а треба сунца и кише, да може истерати биљку; требамо је, као и оних десет губавих. А иомоћ Божју добивамо ми топлом и свеердном молитвом. Топлом молитвом иштемо од свемогућег Бога милоети; кад засуши, иштемо кише да напоји земљу; кад се отворе нрозори небески и пролије се прекомерна киша, молимо се Богу да је заустави и пусти зраке сунчеве; кад наиђе помор, глад и многе друге беде и невоље, молимо му се а и сваки дан молимо му се молитвом Госиодњом: „Оче наш...." Али, љубазни слушаоци, кад иримимо молитвом неки дар, пе заборавлЈајмо на благодариост! Сетимо се прекора Спаситељева: _ Не исцелигае ли се десеторица? Где су дакле деветорица? Како се међу њима који не нађе да се врати. да захвали Богу, него сам овај туђин." Тај туђин, тај Самарјанин нека нам служи за пример. Ова десеторица губавих нрестављају све нас, драги моји, сви ми имамо потреба и душевних и телесних, а сви смо немоћни, сви требамо номоћи Божје. Свима је дао Он живот и здравље, на све Он, на добре и зле, пушта зраке сунчеве и капљице дажда, а свима је дао ум, вољу и ерце, да му можемо благодарити. Сви можемо и трсба да се сећамо бдага, која уживамо а која и;-м је Ои дао — па зато сви треба да Му благодаримо свагда и свугде; ако једемо или нијемо, или друго што чинимо, свагда се сетимо, да је то дар Његов, да је свуда ирет Његов. И ти земљеделче знај, да је рука Његова на плугу твоме, и ти занатлијо на алату твоме, и ти трговче на мери твојој, и ти који пишеш на перу твоме — на оида, од срца му рецимо: хвала Ти милостиви Боже! Кад са танке куле храма светог зазвони звоно, и позове вас на молитву, нрославл>ање и благодарење Богу, не оглушујте се према томе звуку, и храма да не обилазите, јер знајте, да