Српски сион

С ТР . 298.

За то, мили Срби и Српкиње, вера нек је у вама, а ви у дркви. Негујте веру, чувајте дркву, сачуваћете нам мило Орпство. Вера и црква православна, Србину је оклоп од векова против силе и насиља свакојака. Не скидајте оклопа тог са груди српских, јер многе стреле пуигтају се на њих. Али вера нек вам је жива; жива у врлинама вашим личним, породичним, графанским и народним. А црква наша, да нам је светла и весела у љубави, сноразуму и слози синова својих. Онда се не бојмо, победићемо, одржаћемо се. И као што сте данас ви, свесни Срби Митровчани и љубазна браћо наша, снојили душе и молитве своје, осећаје и љубав своју са свештенством својим у храму овоме; тако, дао Бог и срећа српска, да нам што скорије, у цело.ј цркви митронолије наше, пропева сложна песма измирених јо .ј синова. Да се у цркви загрлимо и ижљубимо, да у цркви слогу утврдимо, старешине и млађешине, пастири и паства, јерархија и остали народ, иа да једном мишљу вођени, једном љубави православља нам светог и милога Српства загрејани, одужимо дух свој и православљу и Српству. * * А сад, да вам јавим вест радосницу, која стиже из престонице шире нам домовине наше, вест, да је у великашкој кући угарској победила истина хришћанска, победила аристокрација ума и срца хришћанског, а пала закон- ; ска основа о грађанскоме браку.

И грађански брак је чедо лажне културе. Њиме се ова хтела нонети и на висину земаљских закона, да снагом и ових завојшти на светињу породице, на достојанство жене, суируге и матере; да снагом и ових јуриши иа душу човекову, на божанство Христове пркве и светињу њезине тајне; да снагом и ових загрози имену српскоме. Хвала Богу, опасност је отклоњена; отклоњен је атентат и тога душевног насиља. За сад, а биће и опет. Хвала милости божјој, а хвала, и са овога светога места љубљеноме Иатријарху нашем Георгију и свима Архијерејима нашим, који су апостолском ревношћу и српским осећајем стали на одбра-ну цркве и народа свога у борби, која се водила у великашкој кући. Слава нашим архипастирима! Слава и свести народа срнског, који је сложно и једнодушно своје Архииастире у тој борби потномагао! Па игга је природније души хришћанској и племенитоме срцу срискоме, него да се у храму своме ода благодарност вишњем Богу на свему томе! И ка-д нам је од цркве и народа одбијен душевни непријатељ; кад нам је са нрага породичне чистоће и среће удаљен душевни тиран; кад је достојанство жене, супруге и мајке остало непоништено; кад нам је домовина сачувана од зла великога, — онда вас позивам, мила браћо и сестре, и вас мили Срби, и вас Српкиње, да са свештенством својим спојите данас и молитве „брагодаренија" Богу, чијом милошћу је све то учињено.

дописи.

Нарловци 5. лтја 1894. — (Долазак Његове Светости г. Патријарха Георгија из Пеште у Карловце.) Било је то на појутарје Ђурђев-дана о. г. када се је Његова Светост кренула из Карловаца у Пешту у пратњи Високопреосвећене г.г. Енископа Никанора, Михајила и новопосвећеног Германа, на иут велики, на дело значајно по дркву и парод срнско-православни нод круном св. Стевана. Комс није нознат предлог високе угарске земаљске владе о црквеним реФормама који је предлог добио већину у доњој кући у Пешти? Сваки прави Србин, коме је мила вера

своја, коме је светиња установитељ цркве наше и њезиних установа, тужно се забринуо због предлога тих, тужним очима је погледао на Епископат свој, на дичну поглавицу овопределне цркве иравославне, на св. Питријарха Георгија, и благословом својим исиратио га је на пут са надом и жељом, да се поврати, са надом и жељом, да се поврати са радосним гласом: „Победа је наша, с'нама је Бог!" — П дочекасмо жељно дан када се чуо глас српеког Патријарха у кући магнатској: да одбија нредложене предлоге, паводећи непобитне разлоге, са којих не може ни-