Српски сион

НЕДЕЛзНИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛМЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА Г.ДАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власнпк: * угедјшци: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. ш 111111 в И11111И1111II иИТ | IIII '■ ■ 1мТ|1Ш1 |1"т |Ш11|Г ГЈ1Ш1 1И1111 1И1 »Тј 11 IIIII 4 11 I 11111 11111 I II. 111111 II I I I 11 11 I III 111111111 I 11 I I I ПШИПП.ПШ III I 1111111111 I 11 I I I I 1111II11111II11 1111 шм иии У Новом Саду у недељу 29. маја 1894.

ЛИСАНИЈА, ЧЕТВЕРОВЛАСНИК У АВИЛИНИ, као један из сувременика Христових.

„Кад бјеше .. . Лисанија четкеровлаеник у Авидини . . . рече Бог Јовану", Лука ПГ, 1. и 2. Жајновија негативна критика, у старању рвомо да опровргне истинитоет и историјску доставсрност сваиђелских до гађаја, као увек, тако се и сада користи егзегетичким тешкоћама, ради тога, да на свој начии, и то ногрешно, растумачи еванђелске догађаје, п да баш тиме бади у сумљу новозаветне нисце. И то јој је старање не једанпут испало за руком, а особито у оним случајевима, где искази еванђелиста не нађоше праве и истините нотврде у савременим грађанским писцима и повесничарима. У свима таквим случајевима, преставници негативне критике, са откореном злурадошћу, указиваху на ,мале нетачности" богодухновених нисаца, и тиме производише међу

вернима немир и забуну, а ови опет не беху у стању да опровргпу такве клевете. На срећу, најновија открића и истраживања у области археологије, сваке године уносе све више и више светлости у еванђелску историју и њезине догађаје, и износе нови, до сад непознати, научни материјал, разјагпњујући што је нре било нејасно, те изазивало сумњу, и према томе најсјајније потврђују исказе еванђелиста, и у опште новозапетиих иисаца, н у самим маленкостима. и ио изгледу случајним детаљима, оировргавајући тим начином горде и незреле закључке преставника негативне школе. .Један од многих примера јесте и овај, о коме ћемо говорити у овом чланку. 1 Ев. Лука, у намери да означи време кад је св. Јован претеча нроповедао, а Христос Спа1 Ср. Р. УЈ^оигонх, 1 ј <! Жоитеаи Те81атеп1 е4 1ез (Зеоои- уег1ев агсћеоЈошоие? тоДегпев, Рахчв. 1890, књига ii, гл. ii, стр. 123 — 133.