Српски сион

С тр . 338.

ситељ почео своју божанствену службу, међу осталим говори, да је у то време био „Лисанија четверовласиик у Авилини". 2 Давид Штраус, расматрајући овај нредмет, усудио се да ово напише : „ЈГука тврди : да је неки Лисанија владао 30 година после рођења Христовог, међ утим је доказано, да је тај исти Лисанија већ 30 година до тог догађаја био убијен: те према томе та мала погрешка износи само 60 година." 3 У намери, да докаже ногрешку еванђелиста Луке, Штраус је, како иоказују најновија истраживања, грубо смешао два Лисанија, који нису живили ни у једно исто време, ни у једиом истом месту. Јосиф Флавије истина говори о једном Лисанији, који је живио шездесет година до тога времена, кад је св. Јован Крститељ почео проиоведати по околини јорданској ; но то није био „чвтверовласник авилински", већ тиран Халкидонски, на подножју горе Ливана. 4 Међу тим Штраус је хотимице хтео да помеша Лисанију тирана, са оним лицем о коме св. Лука говори. У намери, да баци сенку сумње на доставерност новозаветног писца, он се шта више нозива и на јеврејског повесничара. Као што сасвим умесно нримећује Валон, „нреставници негативне учености свим силама увлаче Ј. Флавија у савез иротив еванђеља; а међу тим, кад се он тачно испита, очевидно је, да не могу ништа да нађу, што би онравдало исказану несугласицу, изузимајући сам текст св. Луке, кога они нанадају." 5 Да то докажемо, изнећемо укратко историју династије Лисанија авилииских, као што је сада нозната из споменица и иатписа, који разјашњују и допуњују оскудно знање о том предмету у прастарих писаца. Тиме, што ћемо једноставио изнети ову ствар, најсјајније ћехмо оиравдати истину еванђелске тврдње. Први познати владалац из династије Лисанија, који је уједно, као што изгледа, и основао исту, беше неки Птоломеј, син Менејин. Птоломеј је био поглавица и вођа арапски, те је са својим номадским народом живио у околини Дамаска од пљачке и отимања. Први пут сретамо се с њиме око 85 г. пре Христа. 6 Око 76 године, Александра, удовица Александра Јанеја, цара јудејског, иослала је нротив њега, свога сина Аристовула, 2 Лука III, 1. 8 8(;гаи88, ЈЈећеп 1еви, књ. II, стр. 341 (4 изд., 1840. г.). 4 Јоверћ., Ап4. јт]., XIV, VII, 4. 3 А^аИоп, I/ аи1;оп<;е 4е 1' Етап^Пе, 3 е<1И., 1887, 416. Види библијски речник од Шенкла, књ. I, 1869, стр. 28. 6 Јоаерћ., Ап4. јиЛ. VIII, XV, 2; Ве11. ји<Ј., I, IV, 8.

да би сачувао Дамаск од његових пљачкашких нападаја, међу тим без усиеха. 7 Када је 63 године пре Христа дошао римски војсковођа Помпеј, Птоломеј је већ тада био господар у Халкиди, 8 садашњој Анџари, близу пута што сада води из Дамаска у Бајрут, четврт часа од станице Масни. Од прастарог града сада се још налази правокутна ограда са неколико кула и развалинаЛ Помиеј је опустио земљу Птоломејеву, но оставио га је да и даље влада својим маленим царством, пошто га је ире тога натерао, да му плати велику суму новаца. 10 Пред смрт своју исти „мали цар" 11 (династа) Халкидонски, учинио је силне преступе. 12 Он је умро око 39 или 40 године пре Христа, а наследник његов био је његов син Лисаиија, 18 онај исти, кога је по мишљењу Штрауса, св. Лука узео као да је сувременик св. Јована Крститеља. Ј. Флавије назива тога Лисанија „малим царем", 14 као и његовог оца, а не „четверовласником"; јудејски историк употребљава израз „четверовласништво Лисанија" у смислу геограФском, и то тек после смрти сина Птоломејева. 15 Лисанија није дуго владао. Клеопатра, царица египатска, наумивши да завлада Сиријом, у договору са Антонијем, даде га убити 34 године пре Христа, и на тај начин припаде јој део његове владавине, 18 отприлике (50 година до крштења Христова. I Јоеерћ., Ап4. јис1., Х1П, XVI, 3. 8 Ап4., XIV, VII, А. Ср. 8ћ-аћоп, XIII, II, 10. 8 КоћЈпзоп, 1Ја1ег ћЉНеа! Ееаеагећеа ш Ракаћпе, јп 8°, 1 ј Ош 1 оп , 1866, 496—498; Ваес1екег, Ра.1ек1јпе е1 8угје, 1882, 471; Оћаиуе! е! ћатћег!, 8упе е! Ра1еа1Јпе, 1832, 631. Упорсди: МагднагсИ, Кбт18еће 81аа1вуепуа1ћш^, књ. I, 1873, стр. 243—243. 10 Јозерћ., Ап1. ји<1., XIV, III, 2. II Тако га назива Ј. Флавије у Ап1. XIV. VII. 4. " Ап4., XIV, VII, 4; Ве11. јиЈ., I, IX, 2. •8 Ап1., XIV, XIII, 3; Ве11. јиЈ., I. XIII, 1. Нами су познати новци тога владара. Еекће1, Бое4ппа питогит уе!егит, раг1. I, III. стр. 263.—264. На том новцу налази се титула четверовласника. Мип1ег, Бе гећив Бигаеогит, стр. 37—38. " Ап1, XV, IV, 1. 13 У 37 годшш хришћанског рачунања времена, те према томе 71 год. после смрти ЈГисанија 1-вог, Јос. Флавије (Апћ, Х\»Ш, VI, 10; XX, VII, 1) употребљава назив Авилине као синоним четверовласништва Лисанијева, нотврђујући на тај начин израз Авалине, који је употребио св. Лука у III. гл. 1. 18 Јозерћ., Ап1, XV, XIV, 1; Порфирије (који говори само о Лисанији а не о Лизимаху) у својим НЈ81опеогит §:гаееогит Ега§теп1а, есШ. Б1с1о1, к. Ш, етр. 724; Бнш Са881118, ХШХ, 52.