Српски сион

С тр . 340.

„СРПСКИ СИОН."

вр. 22.

начело свакога добра и врлине; у њима истина може да се нокаже у радњи. Начело среће није ништа друго, до иосед битне истине и почетак врлине. За то истина, као излив Превишњег Ума јесте одсјај узвишене мудрости његове бесмртне правде, те је њоме нама и одређен нут, који нам вал>а превалити, ако хоћемо да доспемо своме одређеном циљу и позиву. Истина је сјај лепога, почетак блаженства и начело заноса. Исус Христос кад је дошао на свет, да искуни грешно људство, рекао је својим апостолима: Ја сам начело, ја сам Истина. Ко слуша вас, слуша и меие. Многи философи тада после њега објавише ову или ону истину, али само Христос објави праву и целу истину. Иона тада, јер беше тако нужна људском друштву, би човеку дапа у чудноватом изобиљу. Па ипак историја света, његових блудња, револуција и освајања, није ништа друго, већ: историја ратова нротив истине. За то и беху жалосне иоследице! Али, оканимо се прошлости, па погледајмо око себе. Шта је лозинка нашег века? Та иста реч: Истина! Ал' која истина? / Сваки вели, да хоће да је проноведа, да је храни и брани. Једни од њих личе ономе анђелу Милтоно вом, што тврдијаше, да ће зауставити сунце, на је нри тој работи себе осленио; други опет личе ономе другом анђелу из Изгубљеног Раја, који се загледао у супце, па узвикнуо: Како си лепо, ал' како те мрзим! Сви говоре о истини а не схваћају је. Нема сумње, да тај посао око разорења и уништења истине, никада није међу народима ирестајао, али ииак никада не беше тако поди вл>ао, као што је баш у нашем веку. Па како су му жалосне носледице! За то треба да Истима триумФује у материји религије и морала. И заиста, ово двоје, што сачин.ава главну подлогу свему и што је најдрагоценија баштина рода л>удског ; нераздељиво је од Истине и срођено је с' њоме. Авај, још да тога није! Цео свет би проиао; земља би била неродно, нусто бојно поље л.удских страсти. А да ли сада они религија и морал, заи ста заузимају оно место ? које и.м прииада?

Некада беху они унажавани као символ сваке части п светиње; тако беше за наших иредака. А како је данас? Да ли философи , да ли наши највиши друштвени слојеви, да ли владари, кнежеви и главари, па шта више, да ли и сам народ још верује у тај символ? Не; јер све су силе усредсређеие у тежњи, да се обори и уништи та Истина, коју сви они негирају. Данашње људско друштво наличи на брод без крманоша, који лута по разгаевљеном мору, а ово бесни и снрема се, да га нрогута. А тако је ради тога, јер се данас све догађа на нодстицај једне несавесне силе. Вели се : Материја није створена, она је вечна; еачињава масу, која се не да уништити. — И нема вам данас животињице, за коју се не би знало; ко је и шта је она; куда ходи и броди. Изучава се и нретреса свака појава и нредвиђају се са узрока учипци То је радикална и дивл^а револуција нротив сваког откровења Божјег, иротив култа и јерархије. Иротив Бога и против истине ратује се,кад се довикује човеку: Зар ти помишљаш иа Бога и други свет?! Та зар не схваћаш, да Бог и не ностоји?! Иа зар си и ти, човече, што друго до материја, скуи снага, које се не губе; — животиња? И тако се долази до тога, да се пориче бесмртност душе, да се одбацују сви најсветији и најузвишенији идеали човечји, и, да сс човек изједначује са — живинчетом! И данас више нема, као некад у сгара времена, оне вере у узвишене идеале, који су равнали и руководили човечји живот. Интелигенција нема више свога правог ослонца; она је колебива, јер је смда неозарује сјајно сунцеистине. Заиста је данас све нотресено. Има ли још гдегод праве владавине ? Има ли какве везе, која би нас међусобно везивала и братимила ? Где је дужност, поштење, правица?. . Или су то можда само иојмови без угварпостн? Како стојимо са религијом, врлином? Поштује ли се част и породица; држи ли се задана реч? Ето вам великих проблема и питања, к "ја данас нису решена и јасна. А ради чега стоје ствари тако ? Ради и.зопачености интелигенције. Та је изоначеиост изродила корупцију духа, који би требао да се узвиси у л.убави, а који је љубав сам папустио, те песник моганте рећи: Зло се л>убав сад са чашћу дружи