Српски сион

Б р . 24.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 373.

каши)(к. Умети праштати грехе и увреде ближП ј С м своме велика је и тешка врлина. Праштати може само добро и незлобиво срце, срце, које је кадро исиустити из вида много пута и своје добро, да другоме буде од помоћи. Врхунац те врлиие је љубав највећа и најзначајнија заповест Спасител>ева. 0 љубави нам се проповеда у целом св. Писму, особито у св. Јеванђелију, а ево, како о њој вели св. Јован Златоусти: „Па шта ћу, кад ја друкчије и не знам љубити, него да дадем и живот свој, кад треба спасти нријатеља, који је у онасности!" Из таке љубави се само по себи рађа праштање увреда, а ко не зна нраштати, тај не уме ни л>убити, не може дакле ни испунити ту велику заповест Христову. Ми смо сви грешници, дужници Оца небескога; и ми ћемо бити у тој неприлици, да нећемо моћи вратити једном дуга свога Оцу небеском. Но Отац небески ће оиростити нама тај дуг, ако ми успраштамо својим дужницима. Не успраштамо ли ми, иеће ни Он нама опростити, јер се тиме показујемо немилосрдни, без срца, па ће нам се том мером и одмерити. Бог јс готов, да нам опрости десет хил,ада таланата, а јесмо ли ми готови, да опростимо своме дужнику незнатап дуг; јесмо ли ми готови, да опростимо увреДу, можда не^бтимичну ? „ ДивнЦ тумач Божјих тајана", „око цариградске и свију цркава'' св. Јован Златоусти, у једној својој беседи овако иам вели: „Кад кажемо: и опрости нам дугове наше, као што и ми праштамо дужницима нашим, то значи толико, као кад би рекли: онростио сам, Боже, ја, опрости и ти; нисам опростио ја, немој опростити ни ти, јер нисам ни ја опростио." (Слово о покајању и о онима, који не долазе у цркву.) У прва времена живота хригпћанскога, док је тај живот живл>и и чилији био, био је обичај тај, да су се хришћани у цркви љубили и молили један другог за опроштај. Касније се тај лепи обичај изгубио, но црква је у своје позитивне заповести уврстила и нраштање увреда. Колико је хришћанин папредовао у вери својој, види се из тога, како он уме праштати. Та је врлина тешка, но зато баш и треба да има за нас већу драж, да нам буди и снажи вољу, јср није лако рећи за себе: ја сам испунио зановест јеванђеоску и праштам својим непријатељима. — Та се врлина зове још: благост, незлобивост. вгдд нфститјс / Л , не к8дите гакож? лц-

и,е/И'1сри скт8101|ЈЕ: по<ирача'н»тх ко лица своа, мкш да гакатса чмок-ккишх ностлцјјсл. Лицемери, кад иосте, помрачују лица своја, да их свет види, како иосте. Пост је уздржавање душе и тела од греха. А показујемо ли ми тиме, што ћемо сневеселити лице своје и растужити глас свој, да се заиста уздржавамо од греха? Та пре бисмо на томе силом растуженом лицу могли прочитати трагове греха, но врлине. „Срце смирено Бог не одбацује" — вели царски нсалмопевац (псал. 50.). У срцу своме треба да ностимо; то је ност чисти, духовни, тај је пост Богу угодан. Тело ћемо своје сачувати од греха уздржавањем од неких јела, а дунгу ћемо сачувати тим постом чистим, постом духовним. Лицемери ће коспр(/ЛТИ <изд8 скон>. „А ти кад постиш", вели св. Јеванђелије, „номажи главу своју и лице своје умиј, да се не јавиш људима, да постиш, но Оцу твоме, који је у тајности, и Отац твој, видећи те тајно, вратиће ти јавно." Умиј лице своје и иомажи главу своју, као на велики празник, кад си радостан јако и немој се силом правити изможден од тешког поста и нејела. Немој тражити од људи похвале, као лицемери, но тражи хвалс у Бога, а Бог, видећи те сам, како ностигп, опростиће ти све грехове твоје и то ће ти бити највећа награда. Тако треба да постимо. Данашње св. Јеванђелије упућује нас дакле, како треба да постимо. Не спољашношћу, но духом, не јавно, но у тајности; молитвом тајном: „уђи у собицу своју и помоли се тамо Оцу своме", вели св. Писмо. (Мат. VI. 6.) Таки је пост Богу угодан, пост, који је снојен са молитвом и покајањем искреним. Тај пост, као огањ руду, чисти нашу душу и наше срце од нечисти греховне. Њ скруклите ш;'к сокровифх на зелми, ид'кже черкћ и тлл таитх, и ид'кже та'тп подк6пк1как>тх и кра'д8тх. Окрк1ка'ите же сек*к сокрокицЈЕ на нсбеси , ид'кж« ни черкк ни тиа тлитк, А ид 'кжЕ та'тУе не подкепмкакЈтх ни крадбтх. Земаљска блага вреде за нас само толико, док смо живи на овоме свету. И та блага нам је Бог дао, Бог нам их може и узети. Нс скрк1ка'ите сек -к сокрокифж на :ал\лч, јер та блага нису трајна. Љуска им је тако танана, да је црв врло лако прогриза и мољац изеде, те, ако нам срце јако ирирасте за њих, како ће нам бити, кад их црв расточи, или их лонови по-