Српски сион

О тр . 374.

„ОРП СКИ СИОН ."

Б р . 24.

краду ? Па нека га лоиови и не иокраду, хоћели оно вористи донети и души нашој? Сетимо се онога богаташа, који убогоме Лазару ни мрве са трпезе своје не даје, како се на оном свету мучи! Има-ли човек каде, да се побрине за снасење своје, кад су му мисли непрестано на злату и благу. Шта ће бити, кад ирогризе црв љуску му танку; хоће-ли нама остати од свег блага само та љуска изгрижена, ако језгру црв иоједе?! Па шта да ради хришћанин, ако му је Бог, но милости својој, уделио задоста на овом свету? Треба да купи за то благо оно сокрокише, које црв и рђа не може појести, ии лопови покрасти —• треба да чини њиме милостињу. Кад уделимо гладноме корицу хлеба, осекамо и мЦ неку радост, гледајући, како тај сиромашак слатко једе; а ту ћемо радост осећати многојаче, ако чешће чииимо милостива дела. Тиме ћемо стећи благо на небу и каиитал наш ће донети много више интереса, но кад нам лежи код куће, а, кад стечемо благо на небу, неће нам се срце лепити више за земаљска блага, јер ,,ид'кже естк со= крокицк каше, т8 в8дет г л и се^ди,е каше;" и срце ће нам бити тамо, где нам је благо, т. ј. на небу. А сад ћу да вам кажем још о данашњој неделзИ, еиронусној, последњој пред нистом н о самом посту. Света црква зове данашњу недељу „дверима покајања", јер смо на прагу светог великог поста, свете четрдесетнице. Од данас се почињемо спремати, да примимо свето тело и пречисту крв Христову, да дочекамо и еветло васкрсење; од данас морамо проводнти дане у посту и мо1ИТВИ, Света црква је за данашњи дан изабрала ово Јеванђелије, јер ее у њему говори о три велике врлине: о праштању, посту и милостињи. Овс три врлине су нам особито потрсбне за ово време, за- ,,к ()м1а поклан Т а ". У посту се усредсређу.ју оне друге две врлине, јер ност без милости и нраштања није ност хришћански, но лицемереки. Пост иостоји врло одавна. Код Јудејајебио законом ироиисан, а Христос нам је Својим иримером показао, да треба да и ми иостимо. Св. Василије Велики у беседи „0 посту" вели: „Чувајте ноет већ зато, што је то јако стара установа; он је тако стар, као и човечанство". Већ зато даклс, што је тако јако стар, требали би га и ми држати, а као хришћани морамо, јер нам црква својом заиовешћу то налаже.

Пост нам располаже душу иа нослушност, пост смирује тело. Блажеии Августин вели: „Ако вас запитају, зашто постите, реците: дввл.у звер, коју не можемо укротити ии уздом, ни ичим другим, укротићемо глађу ижеђу." („0 носту"). Тако је и с нашим телом; ако му одузмемо јаку храну, а дајемо му, колико му је најпотребније, тада ће бити мирно и неће сметати развијању духа. Пост нам креии вољу и моралну енагу, јер, одричући се еамовол.но нских јела, воља нам постаје јача, а држећи се тога завета, стичемо снаге над сваким злом. Постом нам се отварају врата, на која ћемо ући у заједницу с Богом, кроз свету тајну причешћа. Покајање без носта није снажно, а ност без кајања још мање, јер кајати се, а не ностити тешко је. Погледајте човека, коме је вино срце развеселило — може-ли тај и мислити о иокајању, а замислите човека, који ности, а не каје се! Зашто тај пости ?! Зацело не за то, што Црква то прописује. Дакле: иокајање и пост иду заједпо. Па како треба ми да ностимо ? Рекли смо, да је нраштање велика врлина, коју треба да имамо увек, а бсббито у дане ове,' када идемо на сусрет Христу, и када примамо у уста своја евето тело Његово и нречисту крв Њего у. Па јесу-ли нам чиста уста наша? Неће-ли се у њима обесветити ова светиња, нећемо-ли попити у св. причешћу осуду своју, ако приетупимо недоетојни? „Ако недостојни једете и пијете, еуд ееби једете и пијете" (I. Коринћ. XI. 29.), каже се у св. Писму. А зар нећемо бити недостојни, кад се дрзнемо приступити светој Чаши, а нисмо опростили један другом, што смо имали онро стити? „Кад хоћеш, да иринесеш дар свој олтару, и ту се сетиш, да брат твој има нешто на те, остави дар свој, и иди и измири се с братом својим и тада дођи и принеси дар свој" (Мат. У. 23—25) — каже нам реч Божја, а ова страшна тајна је много већа од нрннашања дарова, тс, како емеш примати у себе Христа тп, којп писи измолио опроштења од друга свога! „Идн и измири се с братом својим и онда дођи н принеси дар свој", а ја ти велим: иди и измири се с братом својим и онда дођи, да примиш дар најве!ш, дар, који ии анђелп ме примају ! Ллодови правог нокајања су : спасење. Човек отвара срце своје и своју душу иред Вогом,