Српски сион

С тр . 394.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 25.

ти Л1ир&". (6., 23. —27.) Хришћанска црква ири благосиљању унотребљава ове ријечи: гослокеии Господне (Пс. 128, 8.) нл б<к*а, тоги) Елагодатпо и ч,мок , кко/П«БЈел12, всегда, нкнгк и приснш и ко к'кки сккаиг/, (Лит. Златоуст. по заамвоној молитви). У хришћанској цркви употребљава се овакав облик благосиљања: Онај, који благосиља, као замјеник Христов, да би пр.иказао име његово, испружи кажипрст, приказујући љиме слово Ј, а средњи прст мало пригне, да добије облик слова 0, а да би приказао прстима и слова имена ХО — Христос, слаже их овако: палац положи у накрст преко прстењака, да изгледа као слово X, а мали прст прегиба на форму слова С. II на тај начин благосиља свештеник у име Исуса Хрисга. — Архијерејски је благослов трикиријем и дикиријем особит начин благосиљања, али и он садржи у себи исте мисли, које и благосиљање у ошнте. (Нован Скрижалв II. дио 7. гл.) 0 хришћанском благосиљању, као символичкој радњи, коју могу свршавати само свештеници, а не сви људи. — као што тврде руски расколници — говори историја, да хришћанско благосиљање није исто што и крсни знак, ради кога слажемо слично прсте десне руке, и, ево, шта о томе пише Васшшје Велики у 2. правилу: свештеник, ако ступи у неправилан брак .... не смије благосиљати ни „всенародно", ни појединце, јер је благосиљање освештавање .... IIа се иста мисао налази и код св. Јована Златоустог (бесједа 54. на Мат. јеванђеље;, а то је потврдио и VI. васељенски сабор, давши право благосиљања само свештеницима. 0 слагању прстију за „именословни" благослов, налазимо свједочанства код Германа, цариградскога патријарха (715 — 740.) који, говорећи о архијерејском благосиљању, износи мисао, да се у слагању прстију при благосиљању. изражава опште убјеђење о крају свијета, који ће бити хиљаду година послије рођења Христова, 6500. године. 2 ).— Еако се то могу сложити прсти, да би се у тој комбинацији огледале цифре 6000, тога нам не разјашњава Герман. Но потанкости о томе сачувао нам је западни писац Беда. У Гоаровом 2 Ова ,је мисао била ошпта и стара. — Њу налааимо већ и код Иполита и Кирила Јерусалимекога.

Евхологиону нацртан је Герман, како руком благосиља. Ту су прсти сложени именословно, и то нам је доказ, да се већ у VII. и VIII. вијеку именословно слагали прсти при благосиљању. Од VII. на све до XVII. вијека немамо о томе предмету јасних и тачних свједочанстава. У XVII. вијеку говори Лав Алатије, учени археолог, о слагању прстију овако: „Грци и Латини цртају при богослужењу крст с пет прстију, али се међу собом разликују тиме, што Латини испруже све ирсте, а Грци само средњи и мали прст, и не испруже их једнако, него кажипрст пруже да стоји равно^ велики мало угну, а палац иоложе на нокат кажипрста, кога према длану савију. Један ми је Грк разјаснио, да тако сложени прсти предста.вљају скраћено написано име Спасител>ево Ј.О. — Х.О. — Ово се потоње свједочанство тиче исгочне цркве. Еако се у руској цркви слагали ирсти за благосиљање, и да ли је благосиљање било засебна символичка радња, која се разликовала од крснога знака, на та нам питања одговара ово свједочанство из Четв-минеја, које је у XV. вијеку написа митроиолит Макарије, иредсједник стоглавогао сабора. Ту је написано: „Фотије, митрополит московски, обилазећи почетком XV. стољећа московске манастире, дође и у Оимонову обитељ. Прегледавши цркву и ћелије, прегледаше и економска стања и зађе чак и у кухињу. Ту видје једнога младога инока гдје снава. Митрополитови се пратиоци пожуре, да га пробуде, но митроиолит им не даде, већ пророчки рече: „Овај ће инок бити велики светитељ у руској цркви". Тај инок био је Јона, каснији митроиолит московски и цијеле Русије. А како је могао митрополит Фотије тако што прорећи ? бн је видио, да инок држи у сну над својом главом руку смотану тако, као да с њоме благосиља." — Одатле се да закључити, да се у Гусији при митрополиту Фотију, почетком XV. вијека друкчије слагали нрсти за крсни знак, а друкчије за благосиљање. Иначе би биљешка, у Четвминеју о Јони, била неумјесна. -— II та нам биљешка потврђује мисао, да се у Гусији при разним символичким радњама нрсти разно слагали^ и да су „именословно" благосиљати могли само свегатенослужитељи. (Свршиће се).