Српски сион

С тр . 392.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 25.

Па моли Га, нови нам ЈГазаре, Молимо Те, да по Твоме труду

Векујемо у тишини, миру И да наше избаве се душе! Ив. М. ПоповиЋ.

ЛИСАНИЈА, ЧЕТВЕРОВЛАСНИК У АВИЛИНИ, као један из сувременика Христових. (Свршетак)

ви закључци налазе иотврде и у другом еатпису, чији одломди су у разна времена нађени у Балбеку, но који, ни даиае на жалост нису нотпуни. Пококје у ноловини прошлог столећа обнародовао само два Фрагмента. Године 1823. Итасгајанац Броки нашао је трећи одломак, с кога је снимио и копију/ не сумњајући ни најмање, да тај одломак као и остала два, принада оном истом натпису, што га је нашао Покок. У осталом, те когшје нису биле сасвим тачне. Године 1837. издао је Патризија коментар на еванђеља, у коме је учени Рило први тачно изнео тај натпис. 2 Међутим, 1851. год. де-Солси, члан Француског института, први је признао важност тога натписа, о коме дотле није нико ни сумњао. Изучавајући тај натпис у самом Балбеку, нашао је он и четврти и уверио се, да се у њему спомиње Зинодор и Лисанија. 3 Од то доба бавили се изучавањем тога натписа Џон Хог* и Ренан. 6 Натпис тај састоји се из два реда. И овде ћемо изнети што се сачувало, са дометцима који произилазе из самог текста: ....гк>уат?]р 2т]\<об(1)рф Лиа(аусоо т)етросрхо1> хас Лиа(ау1а.... ....(хаI тоГ); оЕоГд [г(у|!ј[Л7])5 ( е \ хзе $ ш <;) . <%уед-г]%еу. ....кћи Винодору (сину Лисанија ч) тверовласника и Лис(анији.... ....(и његовим) сииовима за спомен (у страхопоштовању) подигла.... Смисао тога натписа је тај, што је нека жена, 1 ВгоесШ, Сг1огпа1е 4е11е овзегуагтш &Ие пв' т Е§1Мо пе11а 8та е пе11а Ни1)1а, Ваазапо, 1842. 1. Ш. р. 173. 2 Ра1т1, Бе Еуап^еШз, 3 лп —4°, РгЉоиг§ еп Впвзаи, 1853 , 4. III., р. 43Б. 8 Р. Ае 8аи1су, Уоуа§е аи!оиг <1е 1а тег Мог1е, 2 111 8°, Рагјз, 1853., 1. II., р. 613—615. и р1. ТјШ. 4 Но§'§, Оп 4ће 8ирро8е<! 8епр1ига1 патев о! ВааИзес, ог Ље ВугЈап НеИороИз аш:1 оп Ље ећ1е! НеИороШап 1мепрИоп8, ТгапааеИопб о! 4ће В. 8ос1е4у о{ Шета(иге, 2-е зепе, 1863., 1. III., р. 274—278. » Кепап, Метои-ев с1е 1' Асас1етЈе ^ев 1п8спрИоп8,1867., раг1. II., р. 70—79,

чије се име не зна, но која је била кћи личноети неиотнунога имена, „подигла споменик: 1) Зинодору сину Лисанија четверовласника; 2) другој личности, чије се име- иочињало са Лис и би.ко, по свој прилици Лисанија, а тако и његовој деци; 3) трећој личности која је тако исто могла носити и име Лисаније и њезиној деци". 6 Име Лисанија се на жалост показује непотпуно, али из првог и другог натписа, држимо да се јасно може видити, да је име Лисанија заиста постојало. Отуда се изводи закључак, да су после Зинодора били Лисанији авилински, о чему ми нозитивно знамо из првог приведеног натписа, а носледњи натпис служи као потврда првог. По свима знацима судећи натнис тај био је стављен на породичној гробници Лисанија, и на том натпису спомиње се изрично Лисаннја, о коме говори св. Лука, пошто четверовласништво, које је водило евоје порекло од „малог цара", није постојало при крају царевања Тиверијева, 7 и пошто Лисанији, о којима је овде реч, долазе одмах по«ле Зинодора. Из целог овде изложеног, користећи се исказом таког писца, као што је Ренан, даје се "закључити, да је Ренан имао доста храбрости да увиди велику погрешку свог „драгог учитеља" : „Допуштајући, да је породица Лисанијева, сина Птоломејева, заиста постојала, ми можемо лако да појмимо израз — тетрархија или царсгво Лисанија, којим се користи Ј осиф Флавије. Лисанија, син Птоломејев, владао је тек нет или шест година. Било би чудновато, да се до 52 год. т. ј. преко 86 година после његове скрти онај предео звао његовим именом, кад неби његова породица и даље владала. Осим тога, као 8 Вепап, Мешоп-ез с1е 1' АсаДепие <1ез 1п8сирИоп8, 1867. раг{. II, р. 78. Натпис овај није исправно саопштен у Согрив 1П8епрЦопит ^гаесогит, Ш., п° 4523., р. 240. 7 Кад је 37. год. после Хр. Калигула ступио на престо, предао јс четверовласнигатво Лисаиијево Ироду Агрипи I. Биди ,Т. Флавија, Ап1. XVIII, VI., 10; ер. XIX, V., Ве11. Ј1к1., II., XI., 5,