Српски сион

С тр . 438.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 28

Јован, роди се онај Јован, који је свима и свакоме, и војницима и заповедницима, и митарима и Фарисејима, и богатима и сиромасима, и кнежевима и народу, без ирестаица говорио : „покајте се, јер се приближи царство небеско". То је онај Јован, који и главу за истину даде, јер цару рече „не смеш" место „смеш". ,0 како да те назовем пророче? Да ли анђелом, или апостолом, или мучеником — јер ти је живот био небеско-анђеоски, род и звање апостолско, а смрт мученичка". (Цркв. песма.) Браћо! Видели сте, сигурно сте видели у храму светом, свету икону претече Јована, видели сте слику његову, како десницом држи крст, а у левој свитакједаи размотан и у свиткутом ирочитали сте наиисане речи: „покаитесА, при* клижикоса цдрстко некшш". Видели сте икону и свитак, а у свитку том записане речи прочитасте — и читасте их можда више пута, читасте их, а мислисте л' кад о њима шта ? Да л се душа ваша кад год удубила у речи те, да проникне важни смисао њихов ? Да ли задржасте кад год мисли ваше на речима тима или их можда ирочитасте и не мислеЛи ништа даље о њима, пустисте мисли ваше да по вољи крстаре сад тамо сад амо? Нисам овим — што рекох сад — мислио да иовредим ничије религијозно чуство; не, нисам то хтео, но хтео сам да га отргнем за часак само од светских мисли, да пробудим чуство то да се тргне, прене и небеском да се вине, да се душа наша задуби у смисао речи тих Јованових „покајте се", те да у њима види пут, који води срећи, царству не земаљском но „вишем колико је небо од земље више", царству небеском, — добрима само ирипремљеном; да види душа наша у речима „покајте се", истина уску, али сигурну стазу, која нримирењу грешног човека најираведнијем води. Јесте, браћо, кајање је најбољи и најнречи лек, којим се без многих речи грешни човек лечи и мири с праведним Богом. . . Оно је једини_ начин, којим ће се грешни човек греха опростити и тако се с Вогом безгрешиим сиријатељити, за његовим вечним царством тежити, њега тражити и исто задобити. Свети Јован речма својим „покајте се, јер се приближи царство небеско", каза нам, да је покајање највеће благо, благо, којим се стиче крај крајева наших жеља: вечно блаженство, небеско царство... Он нам каза: „покајте се и суд духовни Оца небеског, најправеднијег судије, милостив је, благ је за оне, који се кају" помиловаће оне, који отворе срце своје и реку му из дубине душе своје: „Оче небесни, кајем се, кајем" .. и нригрлиће Отац небесни покајале синове своје на груди своје, — јер се покајаше. И црква, мајка наша, увек је готова, увек спремна, да прими иа недра материнска своја покајаиу децу своју — и она ће нам онростити, јер се покајасмо. Ето, браћо, то нам кажу речи оне свете на слици у свитку исписане, на те мисли душу нашу упућују, и запамтимо их, добро их запамтимо; урежимо их у дубину срца нашег, иснитајмо се и иокајмо се, „јер се приближује царство небееко"; покајмо се, искрено иокајмо, јер само оном, ко се искрено каје, прашта Бог; — а тешко грешнику, који се не каје: Бог се од њега удаљава, и он сам од себе бега, нема шта да га весели, јер чему се нада? Суду правом, али у истини страшном, који грешне сатире, на вечне муке осуђује ... он пропадајош овде док на земљи живи. Браћо! Не заборавите на те свете речи Јованове; не заборавите их никада — „покајте се" исмоведите се; опростите се тиме најљућег душмана — греха, измирите себе тиме с Богом. „Покајте се", јер не знате часа, када ће вам душа у подгрлац доћи; „покајте се, јер се приближује царство небеско". „Покајте се" и као таковима замирисаће вам душа ваша најчистијим мирисом небеских врлина, као што мирише стручак данашњега ивањскога цвећа. Од тог ће се мириса, мириса покајања, најсветије двери царства небеског отворити, јер тај мирис, мирис покајања, кључ је рајским дверма и Отац ће вас небески на груди својекао добру децу своју пригрлити.. . „Иокајте се" — иослушајте глае Јованов, „покајте се" — не часите! Дане, сврш. богослов.

Ф