Српски сион

Б р . 28

„СРИСКИ СИОН."

С тр . 441.

и збор проФесорски још преклањске, па и лањске године, имадоше борити, готово су сасвијем нестале међу слушаоцима овога училишта. Течајем ове годиие био је збор проФесорски сретан, да није добио нужног новода ни за једиу казну ради какве кривице, почињсне у пићу. Није било новода ни за изрицање најоштрије казни, копачног искључења. У једном случају пак морао је збор ироФесорски нресудити на казан релеговања на годину дана, а у једноме на казан јавнога укора. У оба та случаја радило се о нрекршају дужнога поштовања снрам старијих, у потоњем још и о нарушавању забране о нушењу у јавности. Осим тога нодијељено је неколико оиомена за друге кривице. Одрже ли се слушаоци у правцу којим су иошли, тада се можемо надати, да неће падати више од оне погрјешке, ради којих је на име карловачког богослова и овога училишта падао пријекор нашега свијета. Прониси о уредном ттсјеЛивању прсдавањСх и. богослужења, вршени су од већине слушалаца пајсавесније, но било их је такође, који те проиисе нијесу најозбиљније узимали. Потпуна уредност у томе, може се само са сјсмеништем постићи. У приликама, у којима слушаоци овога училишта даиас живе, може овај који о дужностима својим није навикао савјесно мислити, извлачити се испод вргнења дужности и то своје извлачење иреставити као некажњиво, јер позваи на одговор, може увијек навести свакаквих оправдања и изговора, а старији није кадар сваки иут провјерити их. Многи слушаоци могли су се нри овогодишњим испитима увјерити, колико је за њих штетно изостајање са нредавања и немарно слушање предавања проФесорских. Док је од њих тражен одговор о ономе што у писаним лекцијама имају, дотле је код већине приличпо игпло, али мањи је број онијех, који су кадри били дати одговор и о ономе, што је нроФесор мимо иисаних лекција још предавао. Опажајући ово слушаоци ће сигурно доћи до увјерења, да је нужно боље пазити на предавања и уредније на њих долазити. Ј ' Стање здравља међу слушаоцима било је у течају ове године ередње руке, особито у зимским мјессцима. Од слуша^аца, један је преминуо на почетку црошлогодишњих Ферија, а један, који ове године није био ни уписап, у децембру,

обојица пак код своје куће. Једноме подијељен је одмах по упису допуст ради опорављања и тај ее више никад није ни пријавио, тако да га је управа иобрисала из сииска слушалаца; један је течајем године добио дужи допуст ради лијечења и с допуста тога није се ни иовратио, већ је ради болести и других неких Фамилијарних неприлика иријавио иступ из училишта овог ; једноме је ири концу године подијел.ен био допуст ради лијечења. Иначе пате двојица од слабости, један болује и сада у тиФусу. Било је ј неколпко случајева грознице, два случаја болести у очнма, више случајева болести у грлу, највиш.е пак случајева јаких назеба и ревматичног тргања. Од назеба и пошљедица истога пате слушаоци овога училишта врло много. Најглавнији пак узрок томе биће у јакој промаји, која влада у овдашњој саборној цркви, особито у олтарном њезином дијелу и под кубетом. Ради тога је управа морала, на захтијев лијечника, диспензирати доста велик број слушалаца од пос]ећивања особито јутарњег богослужења у зимским мјесецима. Надаље ће побољевању слушалаца бити узроком и влажни станови, у којима они морају становати, код по гдје којега биће крива и мршава храна, па и слабо одијело. У случајевима болести дају оба мјесна лијечника свагда највољније своју иомоћ, али велика је неприлика, што многи сиромапшији слушалац нема новчаних средстава, да одмах на,бави и љекарију, коју му лијечник пропише, иа не употребљава^ући лијек, теже оздрављује и излаже се опасности већих компликација. Апотекар овдашњи г. Штрасер, управа истиче то овдје с благодарношћу, иде у томе на руку појединим слушаоцима колико год може и ипак је морао још и управитељ гарантовати иеплату по неког рачуна аиотекарског, а бивало је елучајева, да су слушаоци између себе скуиљали прилоге за болесне своје другове, па и чланови збора нроФесорског прилагали су такође у ту сврху. Сви ови начини помагања или су недостатни, или су незгодни; Па к д нам прошлост није оставила за ово никакве потпоре, то ће је садашњост морати створи-ти, особито ако је семинарија још далеко. Нешто редовном годишњом иотнОром из клирикалног Фонда, нешто пак прилозима високопреосвештене госноде архијереја, манастирских братстава, имућнијих свештеника и других добрих душа, дала би се намакнути нужна свота за нотпору сиромашнијим слушаоцима овога учи-