Српски сион

Стр. 454.

„СРПСКИ СИОН."

вр . 29.

си путу; но похитај да нризнага грешност своју, нохитај да се покајеш, да се обратиш Господу, па да ноправиш живот свој, како би се удостојио милости његове. Јер је тако писано, да он не ће смрти грешника, но хоће да му се обрати, да се покаје, да се поправи, и жив да буде. Као год што неваљали и зли хришћани шкоде вери православној, тако јој много користе они, који се потпуно држе закона Божјега. Највећа је врлина хришћанина овде на земљи, кад он живи побожно, по св. вери православној. Драги моји! Добар и уредан жпвот хришћанина и одржавање светиње цркве Божје иште, да свакад говоримо са поштовањем о вери и о цркви Божјој. Твоја је дужност хришћанине, да хвалиш веру своју свету, коју исповедаш; да ју узвишаваш, као највећи дар Божји; да признаш, да ти је вера православиа утешитељица, саветница, нријателшца, па да такав говор твој има унлива и на друге, који немају толико убеђења о св. вери као ти. Чујте родитељи! Ако се ви чешће с децом својом о Богу и св. вери његовој разговарате; ако им веру хригаћанску православну као најсветију и најважнију препоручите, — тај ће говор ваш имати на њих спасоносан уплив; ви ћете учинити, да и они љубе оно, што ви љубите; да и они погатују оно, гато випоштујете; да и срце њихово остане верно науци Христовој. А то је ваша дужност, да одгајите децу своју у св. вери православној. Св. вера православна, то је највеће благо, највећи дар Божиј; јер она грешника снасава, слепога просвети, слабога ојача, правовернога оиравда, опачину сатари, правду множи, мученике крунише, девојке и удовице и жене у чистој стидљивости држи, свегатенике посвећујеи упућуте за проповеднике царства небесног.. Вера је светило дугае, врата живота, темељ вечнога епасења. Вера је почетак спасења; јер без ње не може нико доћи у број деце Божије. Нико не може Богу доћи, ако нема вере. 8а то је писано: „узмите штит вере, којим Иете одбијати стреле непријатеља својих." Узмите гатит овај; али не узмите га само за себе, но и за друге, т. ј. да и друге поучите у вери.

0, који би био тако манит да не увиђа, да би без вере кукаван и мучан био живот наш! Па кад је вера тако велико доброчинство рода човечијега, нисмо ли дужни да ову св. веру уселимо у срца ближњих својих, а поглавито у срца деце своје. А када се нагатимо да поучавамо и друге у вери православној, онда не само да многа добра чинимо, него и многа зла предупређујемо. Томе нас учи свакидагање искуство, да је незнање вере православне извор многих грехова и злочинстава. Заиста је много незпалица у вери, које ваља учити; много их је, који сумњају, па их ваља саветовати; много их је, који блуде, па их треба извести на прави пут. Родитељи, домајјини и господари! Ви имате децу, имате задругу и чељад, која су слаба у вери, па настојте да их поучите и упутите, колико вам је могуће. Јер овако је иисано у св. писму: „ко се не брине за своје, а особито дома~%,е, изгубио је веру и гори је од поганика." И оиет на другом месту: „Старајте се за душе дружине своје,јер Лете одговор дати за њих." Брижљиво гааљите децу своју у гаколу, где им се млеко вере предаје. Брижљиво шаљите децу и дружину своју у цркву на нроповед и науку хригаћанску, да не би одговарали Богу за немарљивост своју. Тако, браћо, шаљите задругу своју, млађе своје овамо у цркву, па и сами долазите радо ; јер је овде Христос. Овако нас учи св. аиостол Петар: „Одбаците сваку пакост и сваку иревару и лицемерство и завист, и сва оиадања, и будите жељни разумнога и иравога млека, као новорођена деца, да у њему узрастете за епасење. Јер окусисте да је благ Господ. Кад дођете к њему, као камену живу, који је истина, од људџ од8ачен, али од Ђога изабран и ирибран. И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свегитенство свето, да се ириносе ириноси духовни, који су Ђогу повољни, кроз Исуса Христа" (I. гл. 2, 1—5). Са апостолом молим вас, браћо и сестре, долазите овамо чистим срцем, опуномоћени светињом храма Боасјега, који је у вама. Представљајте овде телеса вагаа са страхом и трепетом, долазите иобожном душом својом и