Српски сион

Б р . 29.

„СРИСКИ СИОН."

ирипашајте ју као жртву живу, чисту, угодну Богу. У Митровици, 11. (23.) јула 1893.

Па служите му овде јединодушно, да би се тако удостојили благослова његова. Амин. Григорије А. Николиб,

свештеник.

Не обмањујмо се у погледу бројног кретања нашег народа, а на основу кривог обрачунања изведеним резултатима.

Iреме је да једном већ иречистимо криве .појмове у погледу бројног кретања нашег српско-православног народа, те да од многих родољуба српских, од много година већ, на основу кривог обрачунања изведеним погрешним резултатима, — па било то ма и нехотимиде —, главну чињеницу ових погрешних резултата прстом покажемо, а уједно ненобитне резултате у погледу бројног кретања срп. прав. народа прикажемо: како у овом јал' оном месту у истини напредујемо, јал' бројно опадамо. У многим местима, где се тврди да бројно напредујемо, баш у истим местима доказују се противни резултати, то јест: да бројно опадамо. Пре свега да наведемо неколико само српских црквених општина и то од оних општина, које су у „Српском Сиону" за тек. 1894. год. приказале бројно кретање срп. прав. народа у свом месту, за потоњих 11 односно 12, 13, и 14 година, почињући од год. 1880., односно 1881., 1882. и 1883. Те српске црквене општине ове су: I., Јарковац („С. Сион" стр. 125.). 2., Ботош (стр. 137.). 3., Српска Неузина (стр. 172.). 4., Нађлак (стр. 204). 5., Дероња (стр. 205.). 6., Ђурђево (стр. 222.). 7., Српски Пардањ (стр. 252.). 8., Стари Футог (на истој страни). 9., Врачев-Гај (стр. 284.). 10., Беодра (стр. 317.). II., Турска Кањижа (на истој страни). У свима овим местима приказано је бројно кретање Српства по једном истоветном обрасцу — Формулару — те се додаје број рођених и умрлих свакој години, па с тим се и закључује приказ са резултатом, да је за потоњих 11 односно 12, 13 и 14 година прираст у своти оволики-ил онолики, дакле да бројно напредујемо.

Све ово не значи друго, до само обмањивање себе и народа! Није ли то обмањивати себе и народ, кад ни у једном приказу горе поменутих 11 срп. цркв. општина (сем општине Нађлак, Срп. Пардањ, Врачев Гај и Беодра — које саопштише број српских становника бар за последњу 1893. односно 1890. годину) нигде не налази се број српских становника за 11 односно 12, 13 и 14 година уз сваку годину на по се; — па какови се онда резултати могу извађати у погледу бројног кретања срп. прав. народа само по оној ставци: оволико се наиме родило а оволико их је умрло, кад најглавнију чињеницу не зиамо ! Кад не знамо: колики је капитал у своти сваке године износио, нитамо ми сваког брата Србина: како можемо промерити колики је прираст камата — у истини, и одговара ли својој главници? Само на тврдом темељу може се поуздано тврда грађевина дизати, у погледу пак бројног кретања срп. прав. народа тврд је темељ: да знамо колико нас је на броју било у овом, јал' оном месту, ове јал' оне године? и кад све ово знамо, само ћемо онда поуздано изводити моћи истините резултате у питању прираста: иапредујемо ли јал' бројно опадамо. Да би дакле у погледу бројног кретања нашег српско-православног народа дознати могли: е да у овом јал' оном месту бројно напредујемо или опадамо, треба у мало старије доба завирити, — а не као што је то код нас обичај, неколико само потоњих година у рачун узимати; јер што је старије доба, што старији размак година, тим су и резултати поузданији у нитању бројног кретања Српства, да се истинито стање дозна: напредујемо ли бројно јал' опадамо, и у коликој мери? Уђимо дакле у старије доба, да у погледу бројног кретања једног народа тачније и поузданије резултате добијемо. Примера ради наводимо овде, да је у месту Н. Н. било