Српски сион

С тр . 500.

лазити. У оном часу, када иам оуцањ ирвог топа нрогрми кроз у(пи и кад громка звона са куле забрујаше, сви се у веома радосном усхићењу налазисмо, шапћући један другом: ево Га! ево Га! а народ се све већма и већма цркви ирикупљаше. Кроз кратко време, уз пратњу звона и пуцњаву тонова, дојури на неколико минута раније у каруцама високопречасни господин, протопресвитер митровачки, Авакум Стајић. као радосни вјесник још милијег високог Госта нашег, какав нам у цркви нашој не бијаше од како људи памте. Одмах за њим догрми четворопрежни батар и стаде пред портанским вратима. Наста тишина. Батар се отвори и из њега изиђе и к цркви пође високи достојанственик цркве српске нравославне у Угарској, с.иједа лика, висока узраста, снажна и јуначка држања, које сваиоме страхопоштовање у срце уливаше, а на нортанским вратима нредусрете Га дјевојчица, ученица III. разр., јединица ћерка у нашег пароха — Бојана, са лијепом китом цвијећа у руци и поздрави Га са ускликом: Живио! и предаде мирисаво цвијеће у свету десницу целивавши је, а народ као из једног грла захори громовито п дуготрајно: Живио! На црквеним вратима парох пружи Његовој Светости часни крст да цјелива, а ђаци запојаше тропар храма и тако допратисмо нашег најмилијег Госта и ноглавара цркве и народа српског у наш св. храм, са највећом радошћу и истинитом синовњом л.убавл.у и приврженошћу нашом. Ту у храму, послзе мале јектеније, поздрави Његову Светост, Прсузвишеног Госнодина Патријарха Георгија, мјесни парох са неколико топлих и одабраних ријечи, као добродошлицом, наглашавајући важност овог високог похода Његове Светости по вјеру и цркву нравославну у овом мјесту, што је Његова Светост свесрдно отачаском љубављу к срцу одмах и примила и сакупљени народ у подужој архинастирској поуци Својој мудро носавјетовала, рекавши, да се клони _ свега што би га од вјере и цркве православне одвратити могло, а нарочито да се клони Пазарена и њихове лажне науке, која у свачему погрешно учи. Пак и у другим нредметима, а парочито да буду вредни и штедљиви, носавјетовала је Његова Светост своје стадо и укријепила га мудром ноуком, да бар сачувамо већ оно, што смо од наших старијих насљедили као своје светиње, ако нијесмо кадри умножити и чега напреднијег и цјелисходнијсг сатворити.

Б р . 32. Овђе ми ваља споменути, да Његова Светост, чим је ушла у цркву, одмах је ступила у олтар и помно разгледала часну трапезу, св. јеванђеље, антиминс и св. утвари у проскомидији, које је све у свом реду нашла, само је примјетити благоизволела, да антиминс треба измијенити, ношто је веома стар. Посље архипастиргке поуке, благословљавајући своје вијерно стадо, уз клицање многог и дуготрајног „Живио", крену се Свети Патријарх из цркве па поље, праћен Његовом сјајном свитом, у којој бијаху високопрсчасна и часпа Господа: Гаврило Змијановић, архимандрит крушедолскн; Авакум Стајић, протопр. митровачки; Митрооан Шевић, протосинђел и проФесор богословије; Ђенадије Поповић, игуман кувеждински; Лукијан Богдановић, архиђакон и консисторијални биљежник и још нека друга господа, — сједе у Своје сјајне кочије и крену се именом божјим срећно пут манастира, праћен нашом бандеријом уираво у манастир, гђе га наш вриједни настојатељ, са осталом братијом, онет ејајно и велељеппо пред манастиром дочека. На кули манастирској вила су се три барјака српска, а била је и капија са барјацима искићена. Такођер честити Србин и ваљани грађанин митровачки г. Ђорђе Петровић, апотекар, није пропустио у почаст Његове Светости своју прекрасну вилу српском тробојпицом окитити, што је са онолике висине искићеном манастиру, множини срнскога свијета около њега особито лијепо доликовало. Пзгледало ми је, као да дух благи на Србе са висина благослов свој у изобилној мјери излива Пошто се Његова Светост у својим одајама од трудног пута одморила, благоизволи са пратњом Својом на службу божју отићи. Цијелу је службу у архијерејском столу отстојао. Посл>е свршеног богослужебног чина па до ручка добри архипастир наш имао је милост доћи у собу у којој су се гости г. игумана налазили и са сваким појединим је благу ријеч ироговорио. За ручком у трапезарији на здравицу, коју је г. игуман као домаћин свом внсоком госту, Његовој Светости, срнском Патријарху Георгију, наиио, одговорила је Његова Светост особито пријатно: како се радује, што му је благи Бог дао здравл>а и снаге, те је могао и ио највећој жези овој манастире Привину Главу и Бешеново о њиховим славама посјетити, у којој — како Сам рече — мислио је: е ће на путу од силне

„СРПСКИ СИОН."