Српски сион

„ОРЛСКИ СИОН "

С тр . 521.

никога угледа; даЈе неколико упутстава, како треба један нравославан свештеник да се држи нрема назаренима, и завршује с.а опоменом, да се његови саплеменици ни за живу главу не удаЉ УЈУ °Д нравославља, јер је то једина права хришћанска вера. Писац се базира у тој својој радњи — ос.им угледнога броја извора немачких, руских и мађарских, чија је већ библиограоска важност за ово поље значајна — нарочито на с-воје лично искуство и неиос-редни контакт са назаренима. Нема , никакве сумње, да је оваково дело у истакнутоме питању од превелике важности и

користи. И та је вредност и корист у толико већа, у колико је већа и сама опасноет од стране те опаке секте. Јер примање закона о грађанскоме браку — о томе не може бити никаква спора — још ће већма подстакнути ширење те секте, пошто се до сада велик број уздржавао од прелаза у назаренство већ из саме бојазни, што ће му деца, рођена у браку назаренском, бити незаконита. Ми честитамо г. Владимиру Димитријевићу то значајно дело, и жеља би нам била, да се оно што пре преведе на језик румунски, а корист, коју би имали отуд, показала би с.е на начин еклатантан. х.

«№—•

Б Е Л Е Ш К Е. — (На дан Христовог Преображеаа) /богослужила је Његова Светост преузвишени госиодин //«тријарх .Георгије у саборној цркви карловачкој св. лигургију н молебетвије за Његово Величанство цара л краља нашег Франца Јосифа I. Тај дан био је и свечани обед у двору, а у славу рођен-дана Љеговог Величаиства. — (Епископ нишки Инокентије). 8а епископа нишког, чија је столица упражњена постала ове године смрћу блаженопочившег Епископа Јеронима, мзабрао је Архијерејски Сабор у Србији архимшдрита Инокентија, који је већ 2. авгусга у Нишу и посвећен за Еиископа. Епископ Инокентије био је некад мирски свештеник. Бивао је заслужан професор и ректор богословије; а уважен и као дворски свештеиик. И у књижевности нам црквеној и иначе најпознатији као прота Јаков Павловић. Са православпом и срнском радошћу поздрављамо новопосвећеног Господииа Епископа Инокентија; а српској православиој нам цркви у краљевини Србији желимо, да у Енискоиу Инокентију добијечврст и сигуран стун вере, православија и благбчастија, те тако и јасну трубу славе своје, и славе пам српске. = — (Високопреосвештени Гооп. Еписксп бачки Герман) служио је на Преображење архијерејску службу у саборној цркви новосадској, а 7. о. м. отпутовао је у рогатичке топлице (Рохич), где ће

се бавити 4—6 недеља. А као што дознајемо, у истим илиџама налазе се већ високонреосвештена Господа Епископи: Мирон пакрачки и Михаило горњо-карловачки. == Скупштина „свештеничког удружева" у Србији.) „ Светптеничко удружење" наше браће у Србији одржало је, ради шго свечаније прославе пунољетственог рођен-дана краља Александра (који је навршио 18 година), — ове године изнимно. своју редовну скупштину 1. августа у Нишу, дочим се, по правилима „удружења", скупштина та.састаје сваке године редовно 20. августа. = — (Одликовање.) Његова Светост, преузвишени Госаодин Патријарх сриски Георгије благоизволео је одликовати црвеним појасом г. Саву ТеодоровиЛа, катихету и професора на кр. вел. реалци у Земуну. Чбститамо нашем поиггованом сураднику на заслуженом одликовању! — (Прилози на §онд св. Саве.) Српска црквена оиштина у Долову одредила ј е на свето-савски фонд прилог од 100 фор.; а малена и слромашна српска црквена оиштина у Дубовцу, у Банату, закључила је да ириложи 25 фор., и осим тога ће одбор црквени купити прилоге. Нека ово служи за углед и потстак нашим већим црквеним општинама, које би ваљало да се што пре одазову овој племенитој цели. — (Прелаз у православл.е.) Јављају нам, да је у Пачиру, у бачкој епархији, за последње три године (1891 —1898) прешло њих десеторо из назаренске заблуде и њих двоје из римокатоличке вере