Српски сион

С ТР. 521).

БР. 33.

о Американцима вели Пешел: Бадава ћемо и код оних писада, који као Јиуменбах и Бурмајстер сматрају Американце као засебну расу, (Наставићв се).

тражити таких белега, које би их. делиле од азијских Монгола, и којих би код њих свију било.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

„Назаренство, његова историја и У 26. бр. органа арадске румунске нравосл. .епискоиије: „В1бег1са 81 8со1а" изашао је један приказ дела г. Владимира Димитријевића, што га је он недавно издао о назаренима. Тај ириказ прештампао је на брзо и орган карансебешки, „Гоа1а сИесевапа", па и орган целе румунске Митрополије, „Те1е§таМ Котап", а донеле су га и черновичке политичке новине: ,(1а/Ма Викотте!". Право ће дакле бити, да за тај нриказ, који је на тај начин постао т. р. опћим румунским мишљењем о нашем најновијем теолошком делу — сазнаду и читаоци „Срп. Сиона". Приказ тај гласи овако : аг аг е П1хт и 1, 181;ог1а 8 1 Шп^а 1 и 1". Познато је у опште, да се ио целој Угарској почела од неколико година овамо, под именом „назарени", ширити једна секта, чије су основне идеје чисто протестантске; осим тога иста одбацује дечје крштење, војничку службу и заклетву; игнорује сваку културу и науку, не ће о народности ништа да зна, и испуњена је неизмерном мржњом према свагсом, ко друкче мисли и верује. Та се секта шири како међу Мађарима и Немцима. тако и међу Румунима и Србима, а нарочито је за ова два потоња народа од превелике опасности. Па ипак ми у нашој новијој правос.лавпој богословској литератури немамо ни једнога јединога дела, које би ма и приближно расветљавало ту секту. Такав рад предузео је тек у потоње доба један даровит млад Србин, г. Владимир Димит/шјгвпК, сврш. богослов карловачки, а сада — : ради вишег богословског изображења — Фреквентант богосл. Факултота у Черновици. Дело је, које носи горњи наслов, наградило књижевно удружење „Матица Српска" са 200 ф., а штамнано је у Новом Саду, у штампарији

суштина" у румунском приказу. манастира српских, и обухвата 14 табака вел. осмине (цена 1 ф . 20 н.). Већ из самога садржаја тога сјајнога дела моћиће се видети, са каквом је збиљом приступио млади автор том тешком, и до сада необјашњеном послу : У гл. I. говори он о пореклу назива „назарен" и о свима оним сектама, које се до данас крстише тим именом (стр. ■—20). У гл. II. скицира оне старије и веће секте протестантске, у којима је он нронашао основу секте назаренске (стр. —41). У гл. III. бави са библиограФијом секте пазаренске, Самуила Хенрика Фрелиха (рођ. 1803. у Швајцарској, а умро 1857. у Штрасбургу). Та биограФија заузима 50 стр. (стр. —91). Гл. IV. говори иам о ширењу секте по Угарској (стр. —106). У гл. V. расматра догматска и морална начела секте назаренске (стр. —166). Ту нам аутор на широко разлаже учење назаренско о Слову Божјем; о св. тајнама; о одношају цркве земаљске према цркви небеској; њихов суд о хришћанству, као религији чисто духовпој ; мишљење њихово о празницима нравославне цркве, њеним символима и обредима. Даље описује он један њихов богослужбени састанак, и најзад њихов суд о држави, војничкој служби и заклетви. У гл. VI. онисано је неколико и прилика из живота назаренског. Са тима је хтео аутор да укаже, да назарени ни из далека нису онако свети и чисти, каквима су ради да се нокажу свету, У г;ч. VII. (стр. —204) увршћене су знаменитије мере како од стране државнс управе, тако и појединих вероисиовести против ншрења назаренског. Најзад у гл. ^Ш. (стр. —221) указује он на најглавније узроке наглога ширења те секте међу Србима; обраћа пажњу ®акт, да ће се тој невол.и моћи стати на пут само савесним проповедан.ем, озбиљним катихизирањем, буђењем народносне свести и дизањем свештенич-