Српски сион

Бг. 33. „СРПСКИ СИОН."

ним ужвјуђтим резулшашом триродпо-научног исшрџживања. Јер осим тога, што многи природњаци одлучно побијају. јединство врсте рода људског, други такођер славни природњаци одлунно бране то, као што је Хумболт, Јован Милер, Карло Ернст пл. Бајер, Флуран (БЧоигапз), Арман де Катрфаж, Лајел ^уеН), Хексли (Них1еу) и писци најопширнијег дела о том питању Ј. К. Пришар (Рпсћаг<1) и Теодор Вајц („ВЉе! ипс1 Шћп-" стр. 463.); и кад толики славни научењаци не признају за сигуран резултат прмродно-наушог испитивања немогућност тога, да су сви људи из једног пара потекли, то га ни ми сад не можемо као таквог узети. Да све људске расе иршадају једној јединој врсши, о томе чсас уверава чишав низ иојава, које се у живошињском- свешу не налазе код разних врсша, него само код варијешеша једне и исше врсше, наиме: да спарена индивидуа разних раса могу силан иород изродиши; да су једнаког анашомског сасшава шела; да им је век једнак; да су изложена исшим болесшима, да им је нормална темтратура шела једнака, да имају исшу средњу брзину бкла; да се за исто ' време од саа^ења плодв. Па 'и у величини нема ме/Ју њима Сптне разлше. Величина највеКих народа сшоји. ирема величини најмањих у одношају једва као 3:2, дочим код ис&Ких раса тосшоји и одношај 1:12 и код говечеша 1: 6. А шта да кажемо за основне душевне моћи и црте, које се код свију народа налазе? Ма колике разлике ми налазили у интелектуалном. моралном и социјалном погледу међу разним народима: исте основне душевне моћи и црте без сумње налазе се код свију тих. Постепене разлике у умним способностима јесу код једног народа, шта више код једне фамилије толике, као и код разних народних промена, али поред свију тих постепених разлика свугде осшају код људи исше душевне моЛи, разум, иамшење, самосвест, савесш, говор и т. д. Искуство нас учи, да све те разлике постају навиком, васпитањем и у опште услед спољашњих утисака. Негер — црнац ако одрасте под истим спољашњим утецајима, у којима Европејац живи, може да достигне исти умни развитак; а Европејац, који се одгаја међу дивљим народима, неће се узвисити над културом своје околице.

Стр. 419

Поред те једнакости у многим битним тачкама има код разних људских раса наравно и очигледних разлика, особито у боји коже, склопу лубање, у каквоћи косе и облику „карлице" (Вескеп). 0 постанку тих разлика има два назора: а) Све расе имају заједничке прародитеље, било да су ово један пар или више једнаких парова, а разлике у боји, лубањи и др, постале су тек у потомству тих прародитеља. б) Свака људска раса има засебне своје прародитеље, који су у свима оним својствима, која су и данас заједничка свима људима, били једнаки, а нису били једнаки у оним својствима, у којима се и данас све људске расе разликују. По првом назору многи средњи степени (\шјансе) у склопу лубањином и боји кожиној, који се налазе код разних народа, показују нам пут, како се велТГк део човечанства полагано удаљавао од ирвобитног тина. Негер би најда.ље стојао од својих прародитеља, ако су ови били кавкасци, али би га ипак за то везивале с њима многе нијансе, које су задржале на себи и нешто од чистог типа кавкаског и нешто од чистог типа негерског. Обратно по другом назору Негер би најближе стојао својим прародитељима, свом црном Адаму и црној Еви, и то исто тако близу, као што Кавказац стоји својим прародитељима: они пак народи, који не носе на себи ни један ни други тип чисто, били би изроди или бастарди, код којих су нестале првобитне разлике. Да би дакле доказали, да библијско учење о јединству рода људског не стоји у опреци са научном антропологијом, неће бити нужно, да докажемо тај други назор научно неоснованим, а први једино правилним; досша је, ако се мше доказаши, да је ирви назор основан, да је иорекло разних раса од истих или једнаких родиШеља могуЛе и да се разлитсе, које ме$у њима иосшоје, могу ирошумачиши и без ирешиосшавке разних ира,родишеља. А шо се може доказаши. Да се подела на расе не може тачно извести, види се отуда, што антрополози различито групирају поједине народе. Кивије (СиУ1ег) и Теодор Вајц наводе три расе, Блуменба,х и Бурмајстер нет, Пришар (Рпс1иш1) и Пешел седам, а други још више. Малајце, који су код Блуменбаха засебна раса, Бурмајстер ставља међу Кавкасце, а Пешел међу Монголе;