Српски сион

С тр. 41.°-:.

„СРПСКИ СИОН."

Е р . 33.

Но кадумним очима својим, нравославни хришћани, претставимо себи правосуђе Божје и себе пред исто ставимо, није могуће, да не би дух наш од силнога страха задрхтао. Јер ми иризнати морамо, да смо сваки час нреступниди закона Божјег, а на престуннике грми закон клетвом: „проклет сваки, који не остане у свему што је написано у књизи законској." (Галат. 3. 10.) Па ако нисмо остали у закону том, онда заиста заслужујемо суд Божји, заслужујемо гњева Божјег, као преступници закона Његовог. Али ииак нам ни онда иремудрост Божја неда, да клонемо, и унућује нас да не будемо маловерни, јер нас из нрашине греха нашег подиже, и даде нам високу и милу веру јеванђелску, која, — истина учи, да смо достојни Војка 1893.

гњева Божјег због греха нашег, али ипак за то да не наднемо у очајање; — проповедајући нам мир са Богом Одем, који нам је Христос драгоценом крвљу својом на крсту искупио. И тако смо, богољуб. хришћ., видели све узроке, који и нас могу у животу нашем да доведу до маловерности, малодушности и очајања; али смо видели и утеху, која нас је ободрила и клонули дух наш уздизала. Страшиле су нас беде и напасти, алије страх тај разагнао Божји промисао. До очајања доводиле су нас страсти и греси наши, али нас је про г 1ив истих ободравало деловање Божје благодати. Ужасавало нас је Божје правосуђе, али су нас умириле драгоцене заслуге Христове. Дерздите оуко нжоитесА. Амин. Прерадио Милан Пспади^.

ЈЕДИНСТВО РОДА ЉУДСКОГ.* [Ив дела: „ВПзПаеће 8сћбр:Гип§8§е8о1п(Јћ4е" 0 д др. Ф. X. Рајша.] Превео ЂорЗје Лети!, ученик св. богословије.

сви људи воде своје порекло од једног пара, то је без сумње тврдња Св. Писма, а уз то нужна претпоставка ^осталог хришћанског учења. По Старом Завету Адам је праотац делог човечанства, а Ноје свију данашњих народа. (Бит. VI. 13; VII. 21; X. 32.) Али како су ностале разне људске расе, о томе у књизи „Битија" ни спомена нема. У оној таблици народа у десетој глави књиге „Битија," пописан је истина читав низ народа, који се изродише од Сима, Хама и Јафета; али тај понис тешко да је потпун, јер се у њему спомињу само они народи, који у доба постанка књиге „Битија" Израјиљћанима беху познати. Па ни нодела на Симите, Хамите и Јафетиде не одговара уобичајеној нодели модерне етнологије на расе. (У књизи „В1 ћ е 1 ииЈ Хаии-" стр. 459. опширно је доказано, да се ни у речима књиге „Битија" IX. 25., које говори Ноје Хаму, не може наћи казивање библије о постанку раса.) Кад нас дакле књига „Битија" ништа не учи о постанку разних људских раса, то ми треба да заступамо према природним наукама као библијско учење једшо шу шврдњу, да су свгI људи иошомци једпог иара, а данашњи пароди иошомци синова Нојевг^х. С тога ми * Читано и примљено у богословском друштву „ Слози"

питамо нриродне науке: да ли су садање људске расе разне врсте (вресхев), или само варијетети исте врсте? Ако стоји оно прво, то онда није могуће, да су сви људи потомци једног пара; а ако стоји оно друго, то још треба доказати, да сви људи потичу доиста из једног пара, пошто је тим доказана само могућност, да су се они могли изродити од једног пара. Јер као год што допуштамо код животиња, да је у почетку било више индивидуа од исте врсте створено, исто тако могло би се још једнако тврдити, да је од више парова једне и исте врсте изрођено и човечанство, све кад би се и то могло доказати, Да сви људи у једну врсту спадају. Да ли је то тако или су сви људи постали од једног нара, то није више питање природних наука. Једино дакле, што имамо да питамо природне науке, јесте то, да ли би могле доказати, да се људи деле у више врста; ако то не узмогу, то у питању о јединству људског рода нема несагласности између њих и библије; јер оне тада ништа не могу приговорити учењу, да се цело човечанство изродило из једног нара. . Ж збиља ми можемо већ у напред рећи, да библија са својим учењем о' јединсшву људског рода не сшоји у оиреци ни са јед^у „Кардовцима.