Српски сион

Б р . 34.

„0РДОКИ СИОН"

> С тр . 631.

је тај примат био догмат или ма и канон цркве Хрисшове , — без да нам се каже где је овај установљен и изложен — једино питамо: па зашто се, онда, оцепила западна црква од источне? Зашто се до данас нису измириле и сјединиле; зашто то не могу ни данас? Као што ми искрено питамо, искрено нек нам се одговори, пак ћемо брзо бити — на чисто. У посланици се вели, да ће се источне цркве „роуга1Ш опато осПик! ви оНШе". Пардон! Источне су цркве остале онде, где су биле од почетка, остале су „на шемељу ", а који је положен од самог Господа нашег и Основатеља цркве. Јер источна православна црква верује, и данас, и исповеда оне исте истине, које је веровала и исповедала од почетка свога цела Хрисшова црква, и онако, како их је ова учила још за „ошћ 8(;апћ угетепа, кас1а ве је ујега о<1 Во&а «Јо1)1Уепа орсеш1;о §та1га1а хајесћпекот, пегаг <1е1Ј1Уот 1)а§{тот, ка(1а је .... кг.чсапвка ујега вусикарпо 8раја1а И . Него западне се цркве отуђише и оделише, својом новом науком, новим догматима, новим тајнама, а самовољом агресивних својих папа, у тежњи њиховој, да подпапуче цео свет. Па кад једном дође вреие, да буде „једно стадо и један пастир", римска ће се црква морати „повратити онамо откуд је и отишла"; али ни онда један пастир неће бити римски папа, него сам Господ наш Исус Христос, који је цркву основао, чије смо ми стадо, који нам је и данас, који једини и може бити Глава, јер је он „камен од угља .. на коме сва грађевина сасвављена расте за цркву свету у Господу" (Еф. П. 20 — 21.); јер нам такав треба иоглавар којему није потребно сваки дан, најпре за своје грехе жртве приносити, а по том за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе". (Јевр. VII. 27.) Пана ЈГав ХШ. вели: „изШао Во§' тПозИ уо рговпји уав" (т. ј. нас) самих: „8акир1 гаврг81епе, ДоуесИ па4га§' опе, којј зи 1и1аН 1 рпрој 1 Љ 8уе1ој Туојој ка!оНској (?!) 1 аро8(;о18кој Сгку! " (1г Шиг &уе 8У. Ва /лНја, — којих речи, међутим, у оваквом тексту, тамо нема —); па наставља: роугаМе 8е 1ако к опој је(Ипој 1 8Уе(;ој V ј е г 1, који је пајДаупуа с1ауп1иа 18 (;о 1ако иата као I уата 8ак\']гп иерготелПјјуо }>ге (1а1а". И онда слави ту веру, г који ви ос1 1 <1јес1оу1 уа§1 (говори нама) пео8к\тгш1о сиуаН, који 8и вјајшт кгеровИша, (1и1 )окЈП1 итоШ :

обоИНот иееиобН геЛот ргозкуШ А(;апа21је, Ва7лПје, Ог.&иг иагџапбк!, 1уап 21а1ои8Н, оћа С1п1а 1 тпо§1 с1ги^1 уеНкап1, којШ 81ауа као гаје<1тбка НавНпа јеЛпако рпра(1а 1 Моки 1 2ара(1и И . А нама после ових папиних речи стале очи, заиграло срце: та ево папа ће натраг к тој јединој и светој вери! Ал' не. Он је мислио: ако похвалим њихову цркву и веру, они ће, — ево их одмах — у моју. Папа је рачунао, да ћемо ми, кад нам призна једину и свету веру, коју су ,, пеовкугпиШ еиуаН 1 ргобНшН" св. Атанасије, Василије, Григорије, Јован Златоусти и „081;аН тпо&1 уеНкап1" наши, а коју смо ми од њих примили и до данас тако исто неоскврњено сачували, — да ћемо из благодарности одрећи се те једине и свете вере, па стрмоглавце сви у — Рим. Рачунао је папа, да ћемо ми, кад нам похвали и узнесе дубоки ум и особиту ученост и рерност ,,(1јес1оу8кој" вери светих наших отаца, из благодарности признати одмах папу, који слави наше св. Оце, ал' им не исповеда веру, коју су , пеобкугпиЈо сиуаН " и нама у аманет оставили. Узимајући на повољно знање, да и данашњи папа признаје и слави веру св. наших Отаца као „једину и свету" и неоскврњено сачувану, ми ћемо учинити оно, што је најприродније, најпобожније и најморалније, остаћемо и дал>е у тој светој и нама увек милој вери православној. То је наша и дужност и право. Папи пак остаје дужност папска, да нас „к себи" зове. У то име може писати и што чешће и што дуже посланице. Може их адресовати и „на све народе" и на све земље, царства и краљевства. Овогодишњу смо прочитали а друге можда не ћемо ни — прочитати. И ко би још и данас читао посланице, у којима се тврди, да онај не може постићи нраве вере Христове, који „о1к ]апја пје^оуо хакопНо исН ;е1Ј8 (;уо ; ргеДапо Ре1ги 1 пје§0У1т па §1је(1и1слта". А зна се пз св. писма, да је Апостол Петар написао свега две посланице од 110 стихова, а Апостол ГГавле ?! . . . Само Римлапима посланицу од 483 стиха. А зна се, да је бапг Ап. Петар писао : „И трпљење Госнода нашега. држите за слтасеније; као што вам љубезни наш брат Павле т даној му премудрости писа". (2. Петр. III. 15.) А зна се, да је Ап. Павле 7 баш Римља-