Српски сион

С тр. 53 2.

Г ,р. 34.

нима започео посланицу своју са стихом: „Од Павла, слуге ИсусаХриста, тзванога аиосшола, избраногм за јеванђеље Божје". А зна се-, да је Ац. Павле имао власт слати Тимотија, ено и Коринћанима (1. Кор IV. 17.), Филибљанима и т. д. (II. 19.) А зна се, да Ап. Павле написа Галатима и ово: „дознаввга, да је мени поверено јеванђел>е у необрезанима^ као Петру у обрезанима". ... „Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима, онај тможе и мени међу необрезанима". (II. 7.-8.) И ко би сад све изређао шта се све зна ?! Та зна се, да је Господ Исус Христос рекао не само св. Петру, него свима ученицима и Аностолима својим: „Као што отац посла мене и ја шаљем вас Нримите Дух свети". (Јов. XX. 21.—22.) „Идите и научите све народе", „ја сам с вама у све дане до свршетка века". (Мат. ХХУШ. 19—20.)

0 законитом учнтел>ству једпно Аи. Петра писати и тврдити — нехрипЉански је То је неистина, коју папизам већ толико векова баца у очи целе апостолске историје и хришћанске истине. 0 законитом учитељсгву јединога папе појетизовати, то је атентат па здрав разум. А јер се напизам тиме одликовао и јер се својих блудња ни данас не одриче, -— резултат тога може бити само: одцеиљивање од папства, а никад сједињење с папством. То потврђује историја. Историја ће потврдити увек и то: да смо ми чинили као истинити хришћани, кад смо одбијали понуде за. сједињење с аашшвом. Потврдиће, да смо тиме остали у служби истине хришћанске и у служби културе и светлости; баш и за то, нгго не ћемо у заједницу с оним, који себе сматра, назива и прокламује „засшутшком свемогуЛега Бога на земљи". —

&

МОЋ МОЛИТВЕ. Бесв/Ја на 10. недељу по Духови. (Матеј гл. XVII. 14.—23. зач. 72.)

„0, да би ме", Госиоде, „благословио твојим благословом о, да би, рука твоја била са мном, и да би ме сачувао ода ^ла да ме не уцвијели!" Тако се мудро, тако дивно молио у старозаветна времена, Јавис, назван од матере своје сином бола, и домолио се Богу, и син бола постао је син среће, „беше славнији од своје браће. ... И учини Бог за што га моли". 1 Услишао је Бог и смирену, кратку молитву митареву: „Боже! милостив буди мени грешноме" и „он отиде оправдан кући својој". 2 „Госиоде! помилуј сина мојега", тако се молио несретни отац, ,,и оздрави момче одонога часа", 3 као што знамо из данас ирочитаног еванђеља. 4 Боже правде ! Молитва треба да иррки утехе, да олакша срцу; сви побожни људи налазе у молитви живота души својој, мира и окрепљења торушене снаге своје, а ми се молимо као од беде, само да ју што пре скинемо с врата! Паша је молитва хладна, ретко се кад и мо1 Нарал. IV. 9. 10. 2 Лук. XVIII. 13. 14 8 Мат. ХУП. 15 и 18. 4 Мат. XVII. 14.-23. (зач. 72.)

лимо, па кад и до1)емо у цркву, нама је дуго време, и тужимо се, што се у цркви тако дуго служи. Па где лежи узрок томе, да се ми тако као од беде Богу молимо ? „Ми не знамо за што ћемо се молити као што треба", 5 тако нам на то нитање одговара св. апостол Павле. „Устани" Господе, „помоћи наша". треба и ми тим речима пророка Давида, 6 да подигнемо глас свој, да нам милостиви Бог помогне у овом светом и трудном послу. Ми знамо, да лако заслужимо новаца, да лако научимо занат. али тежег посла нема, него научити добро и правилно се Богу молити. Знајући то, приступимо и ми, по примеру аиостола, небесноме учитељу и Господу и номолимо му се искрено: „Госиоде! научи нас молити се". 7 „Ми не знамо, зашто ћемо се молити". Послушајте одговор: „штогод узиштете у оца у име моје, даће вам Ј . 8 Како нам сваки нуг 5 Рим. VIII. 26. « Псал. ХИУ. 26. ' Лук. XI. 1. 8 Јовап. XVI. 23.