Српски сион

Б р . 84

„СРПгКИ СИОН."

С тр. 533.

радосно срце закуца, када озбиљно помислимо на то обећање Опаситељево — да ће се не само уважити наша грешна молба, већ да ће нам се н дати све оно, што будемо у име христово искали од Небеснога Оца. Име раснетога Исуса је извор исцељења, помоћи, и милости. То је прво, што треба да зна сваки Хришћанин, који верује и који се моли; а друго, да зна п ценити то, што се ми недостојни и грешни смемо и уеудити да се молимо у име Исусово. Исус Христос је као човек био први међу живима на земљи, чија )е молитва свагда била услишана, и коме је све дато, што је искао. Бог друкчије погледа на нас, од како је Христос на крсту пролио крв своју за нас; нре бејасмо деца гњева, а сад посгадосмо љубљена деца Небеснога Оца. Те пошто смо ми деца Божја, то смо и „сунаследници Христови" 9 и „домаћи Богу", 10 што значи, да ће и наша молитва, као молитва деце Божје, увек бити услишана, и да ће се и нама оно дати, што будемо молили и искали. Па не само то, него наша молитва, у име Христово, има силног утицаја, она покреће и буди неисказану љубав Божју према нами. Те .за то треба, молити у име Христово Небеснога Оца, јер је Бог од вечности заволео човека, обећао му да ће га помагати, и заклео се, да ће га чувати. Као што је Јаков, кад се с Богом борио, рекао: не ћу те пустити Господе, „док ме не благословиш", 11 тако и ми кад се молимо у име Христово, задобијамо за себе милосрђе Божје: јер и „за њега сам ја пролио крв своју". . . . „Оче, оирости и њему", така молитва бива услишана ономе, који се у име Христово моли. А чија молитва може бити моћнија, од молитве сина Божја? Промислите и сами, кад н&с когод 8 Рим. VIII. 17. 10 ЕФесц. II. 19. 11 Бит. XXXII. 26.

моли :. „за име Божје, у име Исусово помозите", а наше тврдо, каменито срце се топи, као восак, те се сетимо, да и нас милосрђе Божје држи, те помогнемо беднику. Кад хришћанин ничице надне на земљу, с тврдом вером и чврсгом надом, те моли Оца Небеснога, у име Христово, да му помогне у болести, у злу, и у нужди, зар се не ће милосрђе Божје смиловати на таку молитву? Зар крст, гроб и сва остала страдања Сиаситељева, што је за нас претрпио, не би била у стању да помогну ономе, који Христа љуби, који не ишчекује ни од кога другог помоћи, осим од њега једног? „'У дан, у који зазвах, ти си ме услишио", Господе, 12 говори нророк Давид. Па каква је узвишена моћ у молитви! Плач и лелек грешника донире до Господа Оаваота, мач, који је висио над главом, уклања с^, побеђује се сила нашег најгорег душмана ђавола; — јер се „овај род изгони само молитвом и постом", 13 као што говори Опаситељ у данас прочитаном еваиђељу. Једном речи, нестаје зла, несреће и греха, кад се човек моли. Кад бедни грешник падне ничице пред Свемогућим, те се искрено, из свег срца моли, његова молба бива услишана од Господа. „Нема већег блага на земљи од молитве . . . злато је — кад се сравни с молитвом — сићушни песак", 14 говори премудри Соломон. Тако узвишено значење приписује Соломон молитви због тога, што је молитва најглавнији и најистинитији израз религиозног живота, она — је цвет религиозног живота, веза, која ме спаја са Бескрајним, са Богом. И „нема" по речима св. Јов. Златоуста, „ништа што би моћније било за човека који се искрено моли

" 15

12 Псал. 138. 3. <8 Мат. ХУП. 21. 14 Премудр. Сол. VII. 7.-11. 15 Толков. Еванг. архим:. Михаила на IX. гл. Матеја

По руском.

Милан С.

Ч'

РаД^ИГА №В*ксТО ИШВ-ксТМА. (Одговор г. Ј. Вукадиновићу.)

У 32. бр. „Срп. Сиона" г. Ј. Вукадиновић је ударио жестоко на мене што сам протумачио шк'ксто нжек'кстна/Л невјесто, која нијеси невјеста, и вели да је то „протусловље,

дакле бесмислпца". А за пријевод г. Николе Живковића (невјесто над невјестама) вели: „ПревоД г. Н. Живковића и ми велимо да је иогрошаи , иремда се не противи науци прав.