Српски сион

С тр . 534.

„СРПСКИ

СИОИ."

Б р .-*4.

богословској, већ истој потиуно одговара, као што ћемо ниже видети; но превод г. Јов. Живановића у много већој је мери погрешан како у ногледу науке о језику, тако баш и у погледу науке прав. цркве". Али ја мислим да не ће то бити баш тако како то вели г. Ј. Вукадиновић. А.ко је пријевод г. П. Живковића погрјешан, као што каже сам г. Ј. Вукадиновић, онда се мора иротивити и науци иравославној богословској бар у тој речеипци, јер не одговара оному, што је у матици. Г. Н. Живковић вели: „невјесто над невјестама". Али кад то ми лајици читамо у „Литургици" без икаквога коментара, онда ми не можемо то друкчије схватити него овако: Ти си невјеста над невјестама, јер се одликујеш особитим врлинама, које красе невјесту и т. д. Али се под нек-кста нжек-кстнлА сасвијем њешто друго разумије и по језику и по науци прав. богословслој, као што ћемо видјети. Сад пак да видимо има ли г. Ј. Вукадиновић нраво што ме је онако жестоко напао и у јеретике одгурнуо. Ја се свечано против тога ограђу.јем н није лијепо од г. Ј. Вукадиновића што је смисао мојега чланка сасвијем изврнуо. Ако је хотимице, онда није лијепо, иремда мислим да то није хтио. А ако је из непотпунога разумијеваља, онда је требао прије него што је сио за сто да напише оно против мене, још једанпут мој чланак прочитати, иа би онда можда ухватио прави смисао његов. Особито се не може г. Ј. Вукадиновићу опростити за овако што, што се он гради филологом, као што ћемо напошљетку вид.јети, па ипак је мој чланак сасвијем криво разумио. Прије него што протумачим наново шта значи нев-кстл ненек^кстнаА, морам казати да ја те двије ријечи нијесам преводио него сам тумачио шта управо значе, зато нема право г. Ј. Вукадииовић кад каже да је мој „нревод кроз погрешан у погледу науке о језику,* тако баш и у погледу науке прав. цркве". А сад да видимо је ли моје тумачење „протусловље, дакле бесмислица" као што каже г. Ј. Вукадиновић. Г. Ј. Вукадиновић вели аУб|Ј,фЕото$ : значи ону, која је без женика или онога, који је без невјесте. То је истина. Али у словенском је пријеводу то друкчије ехваћено. Преведено је уб^срг) ауиЈлсреитое нег/кста пенек-кстнаА или всз» * Г. Ј. Вукадиновић пишс: протусловље, насловиа реченида, у погледу и т. д.

нек-кстнаА. Г. Ј. Вукадиновић вели да у срнском „невеста неневестна" или „безневестна" не може имати смисла, дакле и у словенском нек-кстд ниик-кстнлА. Али ја кажем да може, јер се негацијом не пориче појам код придјева и супстантива него негација даје баш иротивно значење н. п. нријатељ: непријатељ, срећа:несрећа, весео : невесео, вјешт: невјешт. Па тако је и у словенском нек^кста ненЕк-кстнаА. Не= нек-кстндА има нротивно значење од нек-кста. А шта значи дакле ненек'кстнаА? Значи која није као невјеста, а да се то једном ријечју каже у противном значењу од некФста, за то нам служи ријеч д'кка. Та ријеч д'кка има противно значење од нек-кста. Ненек -кстнаА је једнако по значењу ријечи д*кка. Дакле нек 'к= ста ненек^кстнаА је једнако нек-кста д^кка, а то је опет исто по значењу са грчким ^[хсрт] ауб^среитоЈ невјеста без женика, невјеста неудата. Словенски дакле пријевод по значењу одговара потпуно на длаку грчкој матици само што је у словенском самостално схваћена ријеч.** Ако дакле г. Ј. Вукадиновић тврди да је нек -кста ненек -кстнад „протусловље" и „бесмислица", опда нека суде други ко је пао у јерес. Нене« к 'кстнаА, кезнек 'кстнаА, неискВсокрачнад, не= нск8со<и8жнаА, то су све синонима. Свака је 6д овијех ријечи друкчијега обличја, али су значења једнога. Како г. Ј. Вукадиновић лијепо и право суди, видјеће читаоци и из овога. Он каже: „У руско-немачком речнику пак од Зсћгшс11-а налази се овако: Безнек^кстнаА Јип^гаи, дакле сасвим противно значењу, што га је г. Ј. Ж. придеву ненек'кстнал дао". Ја не знам шта да на овако подметање одговорим г. Ј. Вукадиновићу кад и оному, који није филолог мора бити јасно да ненек г кстнаА или везнек'кстнаА мора значити д -кка. Нека каже г. Ј. Вукадиновић, гдје сам ја то нротивно тумачио? Та овдје се Шмит баш са мном слаже. Што се тиче онога што сам се позвао на ** И у грчком јеаику може ее схватити придјев као и у еловенском ненек *ксТНаА н. п. Уи^сргј аУ1)[«ро$, али овдје има друкчије значење: ТЈпђгаиШсће Вгаи1, несрећна НЖ'кс г га. НенекНкстнаА је у словенском придјев и тај се придјев мора онако схватити како сам га ја горе протумачио, и преводилац је словенски — рекао бих — скоро без сваке сумње имао на уму раг4. ргае!. рава. не НЕК^кфена, али га је замијенио придјевом ненеК'ксТНаА само да је ближе грчком придјеву ауиЈХсреитоЈ.