Српски сион

Б р . 34

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 535.

прву главу од Матеја, ту признајем да сам само у толико погријешио што се нијесам требао удаљавати од своје фмологије и мијешати се у онај посао, који не припада мени, али је и од г. Ј. Вукадиновића као „од стране једног лаика веома дрско и самовољно" кад вели ово: „Реч је (икФста већ и по самој етимологији у словенском језику, као можда ни у једном другом, пуна етичког зпачаја, што је г. Ј. Ж. бар као филолог требао у обзир узети, те не би дошао на онаку бесмислицу". Кад г. Ј. Вукаднновић овако говори, он зацијело мисли да су још она времена, кад је прота, Стаматовић био ауторитет у етимологији и кад је доказивао

да Сегедин значи „Соједин". Нрошла, су та времена. Не зна ли г. Ј. Вукадиновић да је на том нољу страдао наш најбољи научник Ђуро Даничић, који нам је створио науку о српском језику. Његови „Коријени" нијесу лијепо примљени у науци. Видите ли каква су озбиљна времена настуиила! Па кад један Ђуро Даничић страдава на том пољу, куд смо се јадни ми онда нодигли да тражимо „етички значај" од ријечи нек^кстл? Нека изволи г. Ј. Вукадиновић изнијети тај „етпчки значај" те ријечи нек'кст4, па ћу му онда и ја казати шта се зна о значењу те ријечи и о „етичком

значају" њену.

Јов. ШивановиЋ.

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ЧЕШКОЈ.

богатој земљи браће наше Чеха подигнута су четири олтара, иа којима се приноси бескрвна жртва по обреду нравославне цркве, четири богомоље, у којима се исновиједа и проповиједа православна вјера. Један је од тих олтара у Златноме Прагу, други у Карловом, трећи у Францовом, а четврти у Маријнном купалишту (Карлсбад, Франценсбад и Маријенбад.) То су четири православне богомоље између 50 — 60 богомоља, што их подиже најмногобројнији и најпобожнији православни руски народ ван граница земље своје, себи на утјеху, а цијеломе православљу на ионос и дику. У та четири храма служе као свештеници двојица руских протојереја. Никола ПетровиИ Амраксин служи у Златноме Прагу и Карловим Варима, а Лађински, прота из Вајмара, долази летњих мјесеци у Чешку, да наизмјенично служи у купкама Францовим и Маријиним. За сада има највећу важност црква у Златноме Прагу. Ту важност даје јој само мјесто у коме је, а важност јој подиже још и корисни рад трудољубивога и заслужиога проте Апраксина. У Златноме Прагу била је једна стара и напуштена црква у којој су њекад служили словенски бенедиктинци. Ј осиф II. затворио је ту цркву, а градска управа употребљавала је зграду пегдашње цркве за магазин и за градску архиву. Године 1870. ступио је гро® Гољенишчев Кутузов у преговоре са управом градском, да иста

устугш иравославиима ту цркву за њихово богослужење. Преговори су успјели. За најамнину од годишњих 1500 ф . уступила је градска управа ту зграду за православну руску цркву. Прошло је за тијем неколико времена., док се зграда уредила и преустројила, а 1874. године 4. августа освећена је црква св. Николе. У њој је још један олтар, на име словенских апостола св. Кирила и Методија. У тој цркви моле се Богу иравославни Руси, који су у Прагу, а уз њих и чланови других иравославних народа, кад их носао за Праг веже. Али не мали број посјетника те цркве отпада и на чланове братскога чешкога народа, који долазећи у ту цркву упознаје дивно православно богослужење словенско. Већ ради овога знаменита је та црква. Боравећи дул,е времена у срцу краљевине Чешке научиоје прота Апраксин потпуно лијеии језик чешки, па је то употребио на корист православља. Познато је, да у Русији има много чешких колониста, који у новије доба јатомице прелазе у крило иравославне цркве. А прота Апраксин превео је на чешки језик литургију св. Јована Златоустог и св. Василија Великог (прва је издана и у нотама), превео је православни катихизис, иревео је сва четири јеванђеља, остали дијелови новога завјета сада се штамнају. Поред тога превео је он још и њеке друге литургичке ствари. Тијем радом својим омогућио је он, да Чеси ; примајући православл>е, имаду одмах готове најглавније литургичке књиге