Српски сион

С тр . 554.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 35.

Носао конферендије био би, да се саветује о модалитетима, под којима би могућим постало сједињење неримокатоличких цркава са римокатоличком, а разуме се, под понтификатом папиним. Сам папа би изјавио конференцији, да за себе тражи (као пана), да буде нризнат врховним поглаварем евију, „сјединити имајућих се", — цркава. За уздарје томе, дозволио би свима и свакоме, па и осигурао, да ио својој милој вољи остану код свога језика, својих догмата и обреда. Кад ове вести доведемо у свезу са папином овогодишњом носланицом ,Ргаес1ага ^гаппаИошб", којој смо и ми већ носветили два последња чланка; кад те вести доведемо у свезу и са фикс-идејом папиног јединства, којој папа заиста посвећује своју пуну енергију, — онда нам те весги могу изгледати нотпуно вероватне. Само је јога потпуније невероватан успех те конференције. Но пнак и у самим овим вестима има неке иитересантности. Јер по захтевању папином, којег ће изнети пред конференцију, и по уздарју, које ће јој стављати на расиоложење, можемо и опет јасно судити колико је иаии рр његовог понтификата, а колико до догмата. Другим речима, колико је папству до Христа и цркве, а колико до папе и папске власти; колико до вечног спасења људи, а колико до што јаче силе и снаге папске. Па веле, да се п крај свега тога ватикански кругови надају успеху од акције, коју папа мисли делотворно започети замишљеном конференцијом. Но нама би милије било да се ти кругови, за сад, целом својом снагом одз г пру црквеним реформама, које су нам ошпте опасне, а замишљене конференције даоставе за време и прилике „беспослица". Та у „беспослици" тек, мопо би се и озбиљним круговима дозволити забављање са захтевима и уздарјем, које папа мисли изнети конференцији на пертрактацију. Разонођења сваком треба; ал ,сад, господо римска и латинска, није томе време! = — (Завештаји епископа Јеронима.) Блаженопочивши епископ нишки Јероним, учинио је, као што саопштава „Мир", ове завегагаје: 1. Своју велику тврдо озидану кућху у Нишу, чија вредност износи до 30.000 динара, за пародну библиотеку, којој је завештао и своју књижницу са новим кућним намештајем, који такође има знатне вредности; 2. Друштву Св. Саве 1000 динара. 3. /Јруштву за сиротну и наиуштену децу у Београду 1000 динара.

4. Фонду великошколске омладине 1000 дин., 5. За устаповљење фонда у ШаиЦу, месту рођења нокојниковог, из кога ће се номагати ученице женских основних школа тамошњих, 1200 динара. 6. Матици Сриској у Новом Саду (Војводина), 1000 динара. 7. Нравославној сржкој Богословији у Рељеву (Босна) 1.200 динара. 8. Сриској православној основној школи у Мостару (Херцеговина), 1000 динара. 9. Сриској православној Богословији на Цетињу (Црна Гора), 1200 динара. 10. Сриској иравославној Богословији у Нризрену (Стара Србија), 1200 динара. 11. Цркви Св. Нантелије (крсио име покојниково) у Нишу, за набавку једног звона, 1200 дин. 12. Сав новац из његове заоставгатине, који од побројаних сума претече, да се њиме оснује фонд, из кога ~ће се иомагати сиротне ученице основних женских школа у Нишу. У овај фокд ући ће и два лоза руског државног зајма и један лоз белгиски „Хонго" са седад акција бродарског друштва. Овим фондом управљаће општина нишка, и не сме се употребити на други који циљ, већ само на онај ком је намењен. Ва извргаиоце тестамента именовао је покојник: пређе архимандрита, а сада епископа нигаког, госп. Инокентија, г. Стојана Бошковића, мин. у пензији, г. Милована Јанковића и г. Васу Маџаревића, чииовннке у пензији. Ови закештаји сведоци су великог родољубља и узвишеног умља блаженопочивгаег епископа нигаког Јеронима. Сведоче уједно и то, да је епискои Јероним био гаироких српских груди, и да му је „братство" било : не „гаупља фраза", него највећа — дужност. Слава му ! — (Г. протосинђел Герасим ПетровиБ) кад је именован за мандатара будимске дијецезе, добио је као професор богословије потребни допуст. Престав бити мацдатар, повраћен је, на власгиту молбу, на своје нрофесорско месго. — (Магистар богословије г. Добривој Бранк0ви&) постављен је за катихету на карловачкој гимназији. Г. Бранковић добио је степен магистра на богословском фауклтету у Атини. — (Прешли у православну веру.) Јављају нам, да је на вел. Госпојину пренгла гђа Јозефина Хорњак удата Кадвањ, Мађарица из Сентомагаа, са своје две ћерке у нашу православну српску веру. Прелазни обред у нагау веру извргаио је г. Зарија Станковић, парох новосадски, у св. ченејској цркви на