Српски сион

Б р . 35

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 553.

сами они учењаци, који као Вајц и Гибел, фактично не признају размножавање људи са, једне средишне тачке, изрично признају могућност тога. ТешкоЛе у шом највеКе би биле у јужном мору, па ипак велике с-родносши у говору, обичајима, иричама и религији, које се налазе у Полинезији од сандвичких осшрва иа све до Новог Селанда, не доиуштају нам, да мислимо, да су ши осшрвљани разна иорекла. У Америку могли су људи досиеши најире са севера иреко бериншког мореуза и осшрва алеушских, даље из јужне Азије иреко гомиле осшрва у тихом океану; јер ма да су ови сшотинама миља далеко од јужне Америке, то има и данас случајева, да су лађе бацане шако далеко. II из Евроие могли су некад досељеници доКи у Америку, као гишо су и Нормани у X. сшолеКу досиели иреко Изланда и Гренланда на исшочну обалу Америке. Дакле, као шшо рекосмо, не . да се никако доказати, да је насељење људско ио земљи немогуКе из једног средишша. Држи се да је пемогу&е још и ово, да су се иошомци једног јединог људског иара могли у саразмерно тако кратком времену, којс - је ио библији од иошоиа ирошекло, шако намножити, као гито су данас. На шо можемо овако одговоргти, да је у старо доба илођење могло биши брже и без мање иреирека, него шшо је у оиште данас и да је и у иоследњим сшолрЛима у мање насшањегтм земљама бивало илођење услед иовољних ирилика ве~Ке, чесшо огромно. (I>ј 1>е1 ипс! Ш1иг, стр. 502.) У другој глави једгсој виде&емо да је време, које је ирошекло од иочешка ширења људи ио земљи, могло бгши дуже, него што се шо ио хронолошким иодацима Ст. Завеша обично узима. Напослетку покушало се да се закључи из неких реченица IV. гл. Битија, да и сам Мојсије — насупрот његовим другим тврдњама 1 ВШИзеће 8сћбр&п §8 §езс1поћ1е, гл. XIII.

(ВЉИвсће ВсћбрГип^а^евсМсШе, стр. 144.) претпоставља егзистенцију и таких људи, који нису нотомци Адама и Еве: наиме, он вели, да се братоубица Кајин у оно време, кад Адам и Ева нису имали осим њега других потомака, бијао, да ће га остали људи убити, даље да је имао жену и да је град основао. Да би отклонили те неспоразуме, довољно је ово неколико примедаба. (ВЉе1 ипс! Ка1иг ; стр. 504.) Књига Бишија садржи из исшоргф ирастарог доба само иоједиж фрагмептарне белешке, те су с шога у гг>ој иоређагш једгт иоред другог многи факти, који ио хронологији врло раздалеко сшоје. Ма да се неиосредно за убијсшвом Авеловим и бегсшвом Кајиновгш говори о том, да се Кајину синродио, да је град основао и ио имену свога сина Енохом назвао, врвме брашоубијсшва и бегсшва Кајишва, и време иодизања ирвог „града". — где се у осталом и не мисли иотиун град у данашњем смислу, него утврђено месшо иребивалшша, које се мало ио мало развијало у град, — не казује се и могло је битн досша размакнушо. Жена иак Кајинова или је с њим ирогнаша кЛи Адамова, — јер књига Битија не каже, да овај осим Кајина није имао друге деце, — или је шек доцније рођена сестра гчли сгтовгца његова. Таки брак да је морао бити у прва времена, ако су људи од једног нара нотекли, увидео је ве!| Бл. Августин. А што Кајин, бегајући из земље Едена, са стрепњом говори: „Сваки, који ме нађе, убиКе ме", то се из тога не сме још закључивати, да је он мислио, да су и други крајеви настањени били! БиЛе да је он слушио крвну освету, која &е се у иотомсшву његова оца развиши. Јер ако се он боји, да /€е га осим Едена иознати као брашоубицу, шо ог1 иретиосшавља, да је само једне људске иородице, иородице Адамове бг^ло и никоје друге, која са овом у свези не би стојала. —

... ^ '

Б В Л Е Ш К Е. — (Његова Светсст преузв. г. Патријарк српски Геортије) полази !. (13.) септежбра о. г. у елегациј е.

— (КонФеренција у Батикану.) По новинарским вестима које долазе из Рима, намерава папа Лав XIII. да у скоро сазове у Ватикан конференцију на коју би позвао и источне патријархеи иравославне митрополите.