Српски сион

С тр . 552.

„СРПСКИ СИ0Т1."

Б р . 35.

сачињавају једну расу и да се та једна раса навикла на разне климате од северног иоларног круга до екватора и натраг до 50° ширине. Кинеза има на сибирској граници, где термометер нада зими на 40° К испод нуле, а и на острву Сингапури, које скоро дотиче екватор. При шом толаганом ширењу људском то земљи морају иосшаши разлике међу тједииим расама и народима иод ушецајем разних сиољашњш одношаја. Клима и сунце и данас утичу на боју кожину. Поједини делови тела ни код белих људи нису бели, има пега, младежева, сунцем опаљених места, које сасвим на негерску кожу наличи; шта више констатовало се випге случајева, да је и код Европејаца читава кожа, и ако привремено, била угасита. Дакле, има могућности, да кожа поцрни, те се тако може нретпоставити, да се у младо доба рода људског та могућност код данашњих не-белих народа услед утецаја климатичних одношаја развила и трајном постала. И на склон лубањин и састав лица врло утичу климатичне и друге географске прилике, а највише храна, начин живота и умни развитак. Читав низ посматрања као да доказује, да племена, која живе на обалама и равницама, имају пљоснастију, а брђани напротив високу, сведену лубању. Ирци, који су у 17. столећу истерани били из своје постојбине на морску обалу п тамо живели у врло јадним околностима, имају необично мали стас. ружно лице, испале вилице, прчаст нос и велике јабучице. Истих обележја има и код других народа, који живе у бедном и некултивисаном стању, као код Бушмана и прастановника Нове Холандије и Фајерланда. Од Татара, које је походио Бајер, нека племена имају широко лице, велику очну кост и мали широк нос, друга пак узано, често дугачко лице са грдним често грбавим носом. Узрок том налази Бајер у разном начину живота: ова последња татарска племена настањена су, живе у уредним кућама, баве се осим сточарства и ратарством и вртарством, и хране се осим меса шеницом и пиринџом; а она су друга племена номади, живе у нечистим кибиткама, а хране се само животињском храном. Оиазило се дал>е и шо, да код људи, као год и код живошиња нека шелесна својсшва г која су иосшала из ма којих узрока, бивају чесшо наследна; а шрајна осшаЈу само

онда, кад се кроз више генерација сиајају само шака индивидуа, која исша својсшва имају, и кад су смољни ушецаји иовољни за шо, да се ша својсшва одрже. Сва та посматрања казују нам, како се могле развити разне расе. Сад су дабогме људске расе у главном константне, а иромене, које и данас постају и трајне остају услед климе, начина живота и других спољашњих утисака, нису тако велике, као оне, из којих се расе образовале. А и код животиња се приметило, да се варијације једне врсте одавна образовале, да се тада на све стране шириле и сталне иостале и да су велике промене престале тек тада, кад су достигле природне границе. Према томе, као што Бајер говори: „здрав разум може усвојити, да је тип у првом низу генерација био променљивији, дакле, јаче су утицале на њега спољне прилике". И тако- би ми смели тврдити, да се процес диференцирања извршио још у ирастаро доба рода људског, а промене типа човечјег, које ми још и сад опажамо при ступању у друге климатичне или ма које друге прилике, само су одјеци тога процеса. Та испитивања не доказују, д^ се постанак разних људских раса од једне пра-расе мора из физијолошких узрока признати, него. само шо, да се шо може физијолошким иушем ирошумачгти, дакле, да је могуКе. А шо је за нашу цељ довољно, јер ми\ад можемо ре&и: да библијско учење о једиисшву рода људског не сшоји у оиреци НИ са јвДНИМ СИГурним резулташом научиих иеаишивања; гиша више многе знашне сродносши у свима људским расама и одвеИ илодни укршшаји њихови говоре одлучно за јединсшво врсше рода људског, а разлике не доказују "ирвобиш-носши раса. „Немамо иовода", вели Бајер, „да мислимо, да су народи из руку ириродиних ирвобишно разнолики изашли. Пре имамо иовода ирешиосшавиши, да су они иосшали различишим ушецајима климе, хране и друшшвених околносши". (81исНеп аи§ <1ет СеМе(;е (1ег ШксгтбаепвсћаДеп. 1876. стр. 85.) Али досадања разлагања још не нобијају могућност, да се сви људи изродише од више, у главном једнаких иарова. Библијском учењу о иореклу људи из једног пара могло би се приговорити прво то, одкуда да се цела земл.а могла населити са једног средишта? Али и