Српски сион

С тр . 548.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 35.

ступак црквених општина, осим тога што илуструје дисциплину нашу, уједно је и барометар њихове индоленције. Автономне власти ће, ради акутног интереса наше автономије, а и ради свога авторитета и у интересу дисциплине, без које не може бити ни у автономији берићета, морати се латити најстрожијег дисциилинарног сретства против немарних црквених онштина у погледу укупљања саборских трошкова. Автономним властима дужна је и штампа наша својим начином ићи на руку. Дужни смо то учинити сви, који неку реч водимо у народу. И кад сви учинимо, колико можемо, успех неће изостати. А учинићемо то сви, који срца имамо за народну будућност и који схваћамо од колике је то потребе и важности, баш данас за нашу автономију и народно-црквени живот. Кад решимо питање саборских трошкова, онда ћемо имати неопорецива права сабор тражити и добити. Али и онда, нре него што га затражимо, пре него што се нађемо у својој саборници, дужни смо — нрема себи самима учинити још нешто. А шта? Спремити се за саборисање, да из саборпице не изађемо као и до сад.

ТКША № ТКОИ^А #пет и још само једанпут из „Литур5 гике" ио „Литургици" г. Н. Живковића. Нрије ме њеко запитао зашто ја сада о њој иишем кад је изашла још прије осам година. Зато што сам је случајно прије њекога времена отворио и у њој опазио њеке погрјешке. А те погрјешке изнијети на свијет није никад доцкан, особито кад се зна да је ово школска књига и да се ио њој предаје и у нашој карловачкој гимназији. Школска књига треба да је што мање без погрјешака, зато се овијем, што ја пишем о њој, иде за тијем да је у другом издању г. Н. Живковић мало преруши и обуче у мало свечаније рухо. Ми ћемо показати да се и језик има њешто у овој књизи исправити. Али прије него што језик исправимо у овој књизи, напоменућемо још њеке стварне погрјешке. Тако на стр. 65. стоји: „По том, по заповиједи Христовој: с У е тко (»1т ва л » ое воспол»инлнТе, спомиње свештеник: крст, гроб, васкресење, вазнесење, сједење с десне стране и други славни долазак и приноси хљеб и вино на жртву дижући дискос и иотир мало у вис и говорећи: Тки>А ш твои^х (т. ј. дарова) тев-к пциносАци, ш вск^х и за вса (за сва доброчинства)" и т. д. Еао што се види из овога г. Н. Живковић протумачио је твша и> твои\к њешто а њешто оставио је непротумачено. Он вели твша № ткон^а (т. ј. дарова), па онда и за вса (за сва доброчинства), а о тви> д и IV кск^х не каже ништа шта се разумије под

г«к'к — и т. д. тијем ткцја и кск^х. Што се тиче зл всА (за сва доброчинства), то је добро г. Живковић нротумачпо, али се не тумачи онако и> ткон^х (т. ј. дарова) као што би хтио г. Н. Живковић Под тк№А разумије се дару, а Ж ткои^х не разумијева се дарова него ()<ши>кх, и напошљетку под и> кск:)(х разумева се Та би дакле реченмца са тумачењима изгледала овако: Тви>л (д<Ц>м) и> твон^х (ракижх) тек"к ириносафе и> всћух ( лјоде\ г а) и за # вса (кла= год-кАнУД). Овако тумаче ову реченицу, а не онако како то г. Живковић тумачи и не тумачи, а и правопис како смо га ми у пошљедњој реченици исправили нека се испореди са правописом г. Живковића, па ће се видјети да је г. Живковића погрјешан Даље пошто је ово школска књига, то се мора особито пазити на срнски језик. 1.) Тако у сноменутој реченици вели г. Живковић „сједење с десне страпе." Али је сједење провинцијализам и особито се чује у Сријему: седење , а по јужном би говору морало гласити сједјење кад би се такви облик говорио. Али се не говори него се говори сјеђење. У овоме се сриски језик не слаже са словенским. У словенеком се језику праве вербални супстантиви од инф. основе, а у срнском од презенатске. Тако је .другога постања словенско скд'кни, вид-кни, а другога онет срнско сјеђење, виђење. Кад би било добро сједење, онда би добро било и видење. Али се видење нигдје не говори. Писац школске књиге