Српски сион

С тр . 664.

,СРПСКИ СИОН."

Б р . 36.

исцељеним у храму, те му рече: „сад си здрав, више не греши, да ти не буде горе". Ове речи дају нам основа, да 38-годишњу болест сматрамо као ираведну казну за грехе, које је овај сиромах ире болести учинио. Христос му дакле вели, да више не греши, да не би допао оних згрозних мука, које грешници у аду трпе. Сада је тек исцељени сиромах свога Избавитеља хвалио и јавно говорио, да га је Христос исцелио. Данашње еванђеље учи нас, да онај који тврдо верује и стално се нада, тај се снасава. Ми ћемо се спасти, ако угодимо Богу, а „без вере не можемо угодити Богу", вели апостол. Пре свега, дакле, вере морамо имати, ако желимо спаса. — А шта је вера? Кад ми верујемо? Вера је по речима ап. Павла тврдо очекивање онога, чему се надамо, и доказивање онога, што не видимо. (Јевр. гл. 11. ст. 1.) Вера је дакле ствар срца и воље, јер и св. писмо вели, да „серцем вјерујетсја в правду". (Рим. гл. 10. ст. 6.) Кад испуњавамо законе божје и писане, и кад слушамо оног судију и саветника, који је у нами, кад држимо, да постоји Опај, кога не видимо, већ само осећамо, ето, онда верујемо. онда имамо вере. Нит су сви људи једнаки, нит сви прсти на руци, а ,кол'ко људи, толико и ћуди", слрК;а, Ио1; зепзив"', на тако је и са вером. И она је код разних лица разна; није једнака, и она може бити дична. индивидуална. Може бити слаба, а може и јака. А какву веру ми треба да имамо, какву тражи од нас Онај, којије садржина и предмет иаше вере? Вера наша нека је стална као камен ; верујмо тако, да се и гора, кад јој кажемо, да се крене, мора кренути, јер је велика вера наша, да ће се заиста покренути. Вера наша мора имати садржине, мора бити потпуна; а биће такова, кад будемо свим срцем и свом душом својом тврдо уверени, да има Онога, који заповеда целим овим светом, кога и у себи у евојој савести осећамо, чију помоћ неки тек онда траже, када их гре.си на ивицу пропасти дотерају. Или зар неће и онај сурови мрнар, који можда није ни завирио но читаве године у цркву, у часу највеће оиасности, скрушена срца на колена иасти и очима тражити помоћи и спаса од горе? Или зар неће и најпокваренији зликовац, бар једаред у свом животу, осетити грижу савести ? Вера наша треба да је нрожета љубављу, јер св. аностол Јаков вели: „вера без дела мртва

је". Дела љубави су управо нечат и доказ наше вере. Без дела љубави, ми, и ако верујемо, остаћемо хладни, остаћемо као сенке, које се крећу, ал' живота немају, јер немају љубави, а љубав је живот, л.убав је вечна, по речима св. нисма „љубов николиже отпадајет". Ето така је била вера оног болесника, така треба да је и нагаа. Но ми имамо и ближих примера. Када је посланик једне велике силе запитао енглеску краљицу, шта одржава Енглеску у такој снази в. сили, а она му прстом укаже на дивно увезану књигу на столу. То је било св. еванђеље! То исто можемо рећи и за Русију. А колика-ли је тек вера нашег народа?! Заиста достојна, дајој се велики народи поклоне. Поред онолико недаћа, само нас је така вера могла сиасти и у животу одржати. Та шта је Сцевола, према Обилићу, шта-ли Јан Хус према оним Србима, који на коцу мирно издисаху, ал' вере своје не дадоше? А ту веру своју записали смо крвљу својом, од Косова до данас, на сваки лист наше повеснице. Но вера, и ако треба да је тврда и стална, не еме прећи у ч>анатизам, она мора бити сиојена са знањем, јер „вера без знања води Фанатизму, а знање без вере води суровости". Ко дакле има тврду и сталну веру, тај ће се спасти, па и ако ушчека, ипак ће се спасти, јер „који претрпи до конца, тај ће спаеен бити"; или као што и наша пословица вели: „трнен, спасен". А ко нема вере, неће ее спасти, јер вера је извор спасења. Речено је, да ће се и онај снасти, који се нада, који има наде. А шта је то нада? Каква она треба да буде ? По учену цркве: „нада је истинито уздање у Бога, које је дано срцу човечјем, да не би очајавао у благодат божју." (Прав. Исп. П. део, стр. 70—79.). А да нада загЈста спасава, доказује ан. Павле, у носланици Римљанима (гл. 8. ст. 24.), кад вели, да „се надом сиасосмо". Хришћанска нада је онај благи мелем дугае, који као јутарња роса пада на ране душевне и лечи их. Ко има наде, тај верује, а ко верује, спасава се. Одузмите неком и благо и пријатеље, и све што је земаљско, па чак и здравље, а оста вите му наду, и он ће живети, јер је и богат, и здрав и сретан и задовољан, кад има наде. Велики немачки пееник (Гете) вели: „нада је друга душа паћенику", а наш Змај нас овако