Српски сион

С ТР . 566.

„СРПСКИ СИОН."

тече и Кретитеља Христовог. По дивном наре ђењу Промисла, Апостол љубави имао се образовати код строгог обличитеља јудејске покварености и проноведника покајања, иророка Новога Завета — коц носледњег и највећег пророка Старозаветнога Призвање св. Атсшола у аиостолску службу. Примајући за доставерно то мишљење, даје св. Јован био заиста ученик Крститељев, ми ћемо се из еванђелске историје уверити, да је Он три пут и то у разна времена био призиван од Господа. Први пут поводом живе и силне проиоведи Крститељеве о Исусу Христу. ГГо крпггењу Госнода на Јордану и Његовом одласку у нустињу, Јован, који дотле проповедаше о оном „Који долази, говораше, да је Месија већ дошао у средииу Јудеја, али да га они не виде." (Јов. I. 26, 27). Једнога дана, када Крститељ учаше народ, из ненада се на Јордану укаже сам Христос. ,,(хб Згнецх БсжТи, взммаи грН^и лшра" (29.) кликну он и указиваше свакоме на Онога, кога он дотле само проповедаше. Други дан опет стојаше Јован Крститељ на своме месту код Јордана и с њиме два ученика, од којих један беше Андреј, а у другом ћутање Еванђелиста говори за Јована. Господ се и опет јавио; Јован опет засведочи о Њему, као о Јагњету Божјем, и у срцима ученика засија прва луч благодати, која их нризиваше Христу. Ћутећи, не усуђујући се ни речицом, ни покретима нарушити свечану тишину, они следују за Господем, докле се Он не окрену и запита: чј со ицита. У место одговора они Га називају Учитељем, то јест, изражују готовост постати Његовим ученицима и следовати Му (35—40). Еванђелист иримећуЈе, да еу они пршкми у Него джк тои (39). После тога, по сво .ј прилици, Јован се вратио своме обичном занимању. 1 Сила је благодати Божје велика; али насилно не вуче никога: одобривши и примивши добру намеру Јованову, Господ му још оставл>а времена да се нромисли и испита своје наклоности. С друге стране, могуће је, да је баш тако тре бало да буде: такова љубав, какову је засведочио овај ученик према своме Учитељу и Господу, није могла бити плод тренутног одушевљења; 1 Из екангелске историје није јасно, да је он путовао са Исусом у Јерусалим кроз Самарију прве године »еговог апостодског сдужења.

да таковом ностане, нужно јој беше времена да се учврсти и сазре. Еванђелска историја открива од чести и то, шта је могло бити узроком кушања вере Јованове. По својој жељи и сагласју Господа, он је видео живот Тога, Који, по својим соиственим речћма, не имађаше гдФ главк! подклонити (Мат. VIII , 20). Вера Јованова, ио рођењу Јудејанина, не могаше се несмућивати спољном незнатношћу Месије тим пре, што с.е види, да и он не беше слободан од мисли земне славе царства Христовог (Марк. X., 35 - 37). Осим тога, међувремено збио се и такав догађај, који није могао остати без утецаја на Јована : Јован Претеча, који га учаше вери у Исуса, буде ухваћен и од Ирода бачен у тамницу (Мат. IV., 12). Такав почетак Месијиног царства иротивљаше се савршено очекивањима Јудеја. Љубав Јованова према вери победила је ова искушења у тој мери, да се не само он свом готовошћу одлучио служити Господу, него је истим расположењем испунио и свога брата Јакова. Те за то, када је Госиод, по иовратку свом из Јерусалима у Галилеју, дошао и настанио се у Капернауму, ходећи по обали галилејског мора, видео их обојицу са оцем својим Зеведејем, где лове рибу, и иозвао их к' Себи, они тај час остављају оца, и следују за Њим. (Мат. IV., 21. 22. Марк. I., 19., 20.) Јован је ученик Господа; али Господу предано његово срце још није потпуно слободно од земаљског старања; оставивши оца ради Господа, он не напушта са свим своје уобичајено занимање, него га продужује заједно са својим братом Јаковом и осталим ученицима Христовим, но може бити, једино ради свога препитања. Но кад кад им је ово занимање пречило друго, за њих много важније: — слушање слова Божјег. Зато и видимо, једном приликом, да синови Зеведејеви не слушају реч Божју са корабља Симонова, јер су заузети својим риболовом на другој страни. (Лук. V., 7. 10). Да би њихова срца ослободио са свим од земаљског старања, Господ чини нред њима чудо обилног риболова, којим ноказује, како су ништави сви труди људски према свемогућству Божјему (Лук. V., 5. 6). По том, у лицу Петра, бодри их Својом свесилном номоћу и опет их позива, да постану ловцима људи (10). Последица овога трећег и последњег призива за Јована беше то, што и он и Петар и Јаков, као