Српски сион

СИОН." Бр. 36.

њем за славу Учитеља, предлажу Му, да пусти огањ на непокорне по примеру Илијином. Н« к"кт, коепо д8)(4 ест( вк1, одговара им Господ, Омнх ео челок-кчбскж не гцнидб д8шх челок^ чкки^х погбвити, но спасти. (Лук. IX. 51—56). Из ова два случаја види се, да Јован не греши толико из незнања и заблуде, колико по својој ватреној љубави према Христу. Госиод му дозвољава да и пада, како би се у толико више на немоћи његовој огледала сила Божја. Приближило се време и страдању Исусовом. Последњи пут иде Он на празник Пасху у Јерусалим и нредсказује својим ученинима, да ће Га архијереји и књижницн Јудејски осудити на смрт, да ће предан бити руглу и мучењу и да ће раснет бити. (Мат. XX., 17 —19. Марк. X., 33—34). У то исто време Јован за себе, матер и брата свога тражи првенство у царству Његовом (Мат. XX., 20—-21. Марк, X., 35), уз негодовање осталих Христових ученика. (Марк. X., 41). Благи Спаситељ милостиво му прашта и ову погрешку. Нежно га изобличивши, не тура га од Ссбе, него га још ближе нриљубљује сматрајући га учесником Своје чаше и Свога крштења. Нема сумње, да Јован не појимаше потнуио значај својих речи, када на питање Учитељево: Л10жггл ли пити чаш8, !оже азх >шал1К пити, или к()ецЈен'пл1& ил^же азх к(Ифа10С/Л креститисл; заједно са братом својим одговара: /цожека. (Мат. XX., 22). Но Господ већ га је био изабрао да буде саучесник Његовог страдања, оставивши Оцу да определи опет учешће Јованово у слави царства небесног. Тим начином ободрив и све остале апостоле поучава их, да се њихова слава и првенство има огледати у служењу других : иже аци \01|Јетх кх каса кацјш кмти, да детх кал!х сл^га: Н иже ацЈЕ ^офетх кх касх кк1ти перккш, в^ди кал1& ракк. (24—28) Наука Исусова падаше дубоко на срце Јованово и још за време Његовог земног живота доноси обилан плод. Јован се узвишаваше све више ивише, и на послетку заиста се јавља великим при иоследњим данима Спаситељевим. Када је требало зготовити пасху, то Господ поверава

Стр . 568.

за високим мислима и под покровом кротости — светло сјаје одлично својство душе Јованове : она — жива, силна и кренка љубав. Срце његово, створено беше једино за л.убав; уста његова отвараху се, само да љубав посведоче. Јован љубљаше Господа свим срцем својим, па зар је онда чудо, што му Господ ту љубав једнаком љубављу враћа. На ту висину, на којој ми видимо Јована, он није могао доснети једино својим сопственим силама. Прекрасна својства његове душе и срца у почетку не беху са свим слободна од неких недостатака, својствених немоћној и палој ирироди човечјој. Тек божанствена љубав очистила је душу његову од свега страног и узнела га на висину савршенства, тако, да се на њему испунише прво његове сопствене речи о чедима Божјим: Иже не (5 кроке, ни ш порти плот» скТа, ни цј по^оти лј8жескТа, но $ Кога ро= дишасА. (Јов. I., 13). Еванђелска историја од чести уводи нас у тајну овог божанственог рођења и васпитања, иредстављајући неколико примера, како је љубав Господа исирављала, узвишивала и усавршавала љубав ученикову. Неко именом Исуса, који не принадлежаше ученицима Његовим, изгањаше духове. Јован и Јаков сматрајући у овоме повреду светог Христовог имена, траже да се то забрани; али Божанствена љубав оставља их саме: не браните: иже ко н'кстк на км, по касх естк. (Лук. IX 50.) Какова мисао — у то мало речи! Јован после ових речи схваћа. да је грешно старати се о спољашњем виду нроповеди имена Хрис/говог, него да му се ваља радовати, да се оно слави и прославља. Но тек што је иобедио Јован ово иекушење, већ се иодвргава новоме, које га износи на још виши степен љубави према Господу. Случајно се приближаваше празник опрссника, те Господ намери ићи у Јерусалим. Из Галилеје водише два пута: кроз област Јорданску и Самарију. Овај иоследњи бијаше ближи, но због мрзости Самарјана на Јудеје много незгоднији, а особито за оне који иђаху на празник у Јерусалим. Господ, желећи све нривести к' истини, изабере овај последњи пут и са највећом кротошћу пошаље синове Зеведејеве у најближе Самарјанско село, са молбом, да приме Њега и Његове ученике. Самарјаии остадоше Самарјани — отказаше им гостопримство. Синови громова занети ревнова-

Петру и Јовану; ни једном речи не спомиње тајанственог домаћина код ко!'а јеђаху пасху; вера Јованова једнака је вери Петровој. (Дук. XX., 8—13). Али Јован превазилази Петра у л>убави. Господ је предан ненријател.има; сви се ученици од страха разбегоше; за тренут колебаше се и Јован, ио брзо се иовраћа и прати Исуса у двор