Српски сион

В р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

првосвештеников. (Марк. XIV., 50. 51. Јов. XVIII., 15). Петар као посрамљен љубављу млађег ученика, следује за Њим — али Га се три пут одриче и удаљује се, да оплакује свој грех. (Јов. ХШ1., 16. 17. Мат. XXVI. 69—75.) Јован нрати Божанственог Страдалца на Голготу и стоји Му иоред крста. (Јов. XIX. 26). Овде, на подножју крста нема поред Јована никог, осим Мајке Божје. Јован је дакле доказао на делу, да је готов, да пије чагну и да се крсти крштењем, којим се крсти и Госиод. Крепка и жива љубав Јованова ка Господу изражава се особитим, њој својственим начином и у јутру на дан Васкресења. Он беше заједно са Петром, када им Марија Магдалина донесе вест, да је камен одваљен од гроба (Јов. XX., 1. 2). Оба се ученика журе гробу, да се и сами увере о речима Маријиним; али л.убав Јовапова носи га брже, он стиже гробу ире Петра: и дрбгУи оученикх тече скор^ке Петрд, и прУиде прежде ко гровВ (3. 4). Овде Јован види не само одваљен камен, него и погребне хаљине Господа где леже на земљи. Видећи мало после и судар којим увијена беше глава Христова где лежи свијен, овај ученик, не само да, се једноставно диви, него кроз душу његову пролази светлост славног Васкресенија (Лук. XXIV., 12). С том светлошћу силази он и у гроб, види све и верује. Тогдл о\|-ки> кинде и дрВгш оученикж, при= шедк1И прежде ко гров8, н кнд^ и к'крок<1 (Јов. XX., 8). Тако љубав открива Јовану највећу тајну, и на њему се најјасније испунило оно, чему он све учаше: икјклаи знлетх Еога (Јов. IV., 8)! Живош свешог Аиосшола Јована ио васкрсу Хрисшовом. Заједно са осталим ученицима, Јован се удостојио видети васкрслог Госиода. Једно од тих

Б Е Л Е Ш К Е. — (Његова Светоот преузвишени г. Патријарх српски Георгије) отпутовао је — како нам јављају

јављења (Јов. XXI. гл.) беше за њега особито значајно : Госиод мује нрорекао будућу службу и судбу. То беше после тога, када је Господ особитим начином налога Петра онет позвао у аностолску службу и прорекао му, да ће проповедати међу страним народима и да ће претрпети мученичку смрт (15 —19). Петар, желећи знати и за судбу Јованову, ниташе Господа: сеи что; афе А« 1 т 1 ®" превмваетх, дондеже пр'жд8, что кх тев г к; тм по лш-к грдди (XXI., 22.), одговори му Господ. Сравњујући судбу Петрову са судбом Јовановом, ученици тумачише у том смислу, да оученикх тои не оу/иретх : но Еванђелист укратко опровргава оваково тумачење; а даље у опште смирено ћути тамо, где се тиче његове личности, него само буквално понавља речи Снаситељеве. (23.) К' објасњењу овог прорицања, може нам послужити судба у апостолском служењу Јоваповом. За награду ванредне љубави и вере, коју је Јован засведочио при крсту па Голготи, Господ му дарива многолетну службу у својој цркви и на иослетку мирну природну смрт. Док Петар и остали апостоли завршују своју службу мученичком смрћу, св. Јован, по овом пророчанству имађаше пребивати у цркви и сведочити истину' дотле, докле се Господу ие изволи иозвати га к' Себи. У десети дан по Вазнесењу Господњем, св. аностол Јоваи, заједно са Преблагословеном Богоматером и осталим апостолима пребиваше на молитви у Сионској горници и удостојио се примити св. Духа. (Дјеј. II. 1 — 4.) Обукавши се с' више, св. Јован посветио је себе трудима апостолског служења. Видимо га где дела на славу Божју и корист цркве у Палестини, Малоазијским областима, у Риму, на Патмосу, и на послетку, мирно свршава свој свети живот у Е®есу. С руског превео Жарко Ј. ПоповиЂ, катихета.

из Карловаца — пре неколико дана у Будиж-Пешту у аустро-угарске делегације. — (Високопреосве&ени г. епископ бачки Гер-