Српски сион

С тр . 580.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

Хвалу Богу одаваће, Који траже, ишту Њега; Жива ке им бити срца За на увек и до века! Посде вечере. Развесеља, о Госиоде, У Својим си творењима Сваком од нас подарио И радости налазимо У делима руку Твојих! Над нама се указао Сјај дивотног лица Твога, Срцу си ми добру вољу, Раздраганост поклонио. Од плодова земне хране, Пшенице Ти, уља, вина Људи су се умножили. На миру ћу сну се дати И тихо ћу да почивам,

Јер си мени допустио, Да на Тебе ухвати се И надати свагда могу! ЗПред спавање. Што сам, вељи, благи Воже, Овог дана сагрешила У говору и у раду, Или самим помислима, Као добар и љубитељ Човечанства опрости ми! Спокојнога даруј ноћас, Вез метежа сна меника, Свог анђела хранитеља Пошаљи ми, да ме брани И покрива од свих зала! Ти си чувар и заштитник Душа наших и телеса; Теби славу приносимо ■ Сад и удиљ, на век, амин!

(Наетавиће ое).

РУКОВОДСТБО БШИЈСКОЈ ИСТОРИЈИ НОБОГА ЗАВШ.

, едда .00'«."»«'

Одио четврти.* Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће пасхе.

X. У Јерусалиму. Исцјељење узетога код овчије бање. Судар са Фарисејима због тога што су апостоли кидали класје у ^ суботу. Исцјељење кљастога. оок се рад Христов кретао већином у далекој Галилеји, знадоше њих врло 17 ^мало у Јерусалиму за њ, и Спаситељ могаше стићи у пријестсницу .Јудејску, а да не обрати на себе у народу особиту пажњу. Али се ипак прочула вијест о његовијем чудесима и до Јер^усалима, доводећи у забуну представнике преживљела Јудејства и рађајући мећу њима немир и сумњу, која изби овај пут јавно на новршину. Идући к храму иролажаше Спаситељ поред једног рибњака из кога су се Јерусалимл>ани снабдијевали са водом. Бјеше то позната овчија

бања Витезда, која се налажаше, како посвједочавају најновија раскопавања, недалеко од сјеверо-западног угда храмовске ограде. То бијаше базен дугачак око 24 лакта, а широк 7 лаката, а дијељаше га по средини каменита стијена дебела два аршина. У њему су обично купали овце, које бјеху одређене да се принесу на жртву; но та вода бјеше сјем тога чувена због љековитости своје. У одређено би се вријеме та вода необично узмутила, „јер апЏо Гостодњи силажаше у одређено вријеме у бању и муЛаше воду" дајући јој тијем чудотворну љековитосг „и који најтрије улажаше пошшо се замуши вода, оздрављаше, макар каква болесш да је на њему". Није дакле чудо, ако је то чудотворно својство при-

* Ово је превод из великог дела Руса А. П Лопухина: „Руководство кђ библеискоИ исторш новаго зав1;та". Преводилац је један млади свештеник из пакрачке дијецезе. Исти преводи цело то дело, о којем је руска критика најповољнији суд изрекла, и ако буде могао, издаће га у засебној књизи. Ове одломке је уступио „Српском Сиону" ради претходног упознавања наших читалаца с тим делом. Г. преводиоцу жслимо да узмогне своју намеру извршити, а то би било на корист наше црквене књижевности и нашега свештенства. Ур.