Српски сион

Стр. 610.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

школски обвезаници не смеју такођер присиљавати на извршивање верских чина, које законом признате вероисповести? Ово све треба да је јасно изражсно у наредби, а није. Те нејасноће треба разјаснити, дакле, а празнине у наредби испунити. Хоће ли висока влада то учинити, учинити у правду конзисторијалне представке, на то ће одговор дати њезино решење на исту представку. Без тога одговора и решења владиног, отворена су широм врата сваковрсном тумачењу и извађању владине наредбе. Како се она данас врши, зависи од чисто субјективног схваћања управних органа; па, ако је слободно рећи, и од личног расположења њиховог према односним секташима. А то велимо за то, јер смо имали прилике, да чујемо од једног котарског нредстојника, да су назарени „најбољи друштвени елеменат", и јер смо дознали, да тај „елеменат" баш у котару тога предстојника држи своје састанке и скупштине, (на гради и своје јавне богомоље), по својој вол>и, без икакве дужне пријаве и прописане надлежне дозволе. Разуме се, да у таквом котару назарени и немају разлога призивати се на више области, нротив решења и осуда котарске области. Бива им по вољи; те по томе ми не би били у ноложају данас, да саошптимо шта и како мисли о „повлаетицама" назарена кр. жупанијска област жупаније сремске, кад већ не можемо за данас још саопштити шта мисли висока влада. А нека је хвала кр. котарској области у Руми, што смо у стању то да саопштимо, бар у једној тачци нобројаних горе^нејасноћа. Дошло нам је наиме до руку* једно решење кр. жупанијеке области у Буковару, изазвано пресудом једном котар. области у Руми. То је решење уједно и начелно, и за то га овде саопштавамо, како би га сазнало иаше свештенство и према томе у будуће поступало. Ево тога решења: Кр. жупанијска област у Вуковару. Бр. 8626. Кр. котарској области У Руми. Поводом призива што га уложише Димитрије Лепотић, ЈХазар Новаковић, Игњат Ралић, Јоца Секулић и Антоније Краник иротив тамошњој казненој пресуди од 4. свибња 1894, бр. 4028, којом су нресуђени сваки на казаи новчане глобе од 20 Фор. ради тога, што својој децн, која * Од једног пријатеља из Јарка.

школу полазе, забрањују полазак цркве, — обналази кр. ова жупанијска област уз одпуту призива, нападнуту пресуду у целости потврдити, с' разлога, јер је окривљеником прекршај дово ЛјНО доказан властитим признањем, а казан која. је утемељена на §. 1 и 3 окружнице обстојалог ц. и кр. главног заповеднииггва у Загребу од 16. рујна 1873 број 8121 примјерено досуђена. Призивни наводи као неосновани уважити се могли нису. Истина, у смнслу §. 2. наредбе високе кр. земал.ске владе, одјела за богоштовје и наставу од 15. просинца 1893. број 8940 не смију се следбеници назар.ени, за какове се призиватељи призивају, силити на извршивање вјерских чина које законом признате вјероисновести. Но нити назаренима није слободно забрањивати својој деци полазећој школу нолазак богослужења у цркви оне вјере, у којој су дјеца крштена. Установа бо §. 10. наредбе вис. кр. зем. владе, одјела за богоштовјс и наставу од 15 српња 1889 број 6798, нарочито установљује у које дане имаду дјеца појединих вјероисповести полазити службу божју; а у смиелу §. 10. споменуте наредбе од 15. иросинца 1893 број 8940, имаду назарени вршити све држављанске дужности, досљедно тому и покоравати се одредбам паредбе, којом је одређен школеки и наставни ред, пак по том и дјеци својој дозвољавати полазак цркве, јер се школска деца не могу сматрати сљедбеници назарена, будуЛи још нису навршила преиисно доба, да би могли ПЈжИи на различну вјеру од оне, у којој су крштена. С' тога се тој кр. котарској области повратком прилога тамошњег извешћа од 2 лииња 1894, број 4028 даљег уредовања ради саопћује тиме, да утјеране новчане глобе имаду тећи у корист убошке закладе опћине Јарак. У Вуковару дне 10. српња 1894. За кр. поджупана ( Ф. Бецип. 11с можемо прећутити осећај задовољства, који то решење, као и пресуда кр. котарске области у Руми, изазва у нама, те да не кажемо: част и овој и кр. жупанијској области еремске жупаније! По решењу кр. жупанијске области, дакле, деца назарена, која школу иолазе, имају се покоравати свој школској дисциплини, дакле, и религијозном верском васпитавању. Морају ићи