Српски сион

Е Р . 40

,СРИСКИ СИОН."

С тр . 637.

,Двадесет и нет година прошло је, рекао је он, како завод овај живи по новом уређењу. Па ако за икога, за мене по нреимућетву године те живота заводског врло су значајне, јер су оне уједно и године живота и рада мојега у заводу. Само прве двије године у цијелом том неријоду бијаше он без мене. Као проФесор деветнаеет, а као управитељ ово су четри године да са заво дом овијем дијелим ја судбу сву. Ја не ћу да заилазим потање у унутрашњу историју његову за прошлијех 25 година. Њу ее старао изнијети проФ. Калик у говору својему. Вјеше ту и потешкоћа многијех, ја то најбоље знам. Што се иак мене лично тиче, могу казати, да сам се вазда старао за добро и успјех завода, да сам га увијек сматрао најмилијим нриједметом мојијех брига и настојања, да еам се у радости његовој радовао, као што сам у часовима тешки-

јем живота његова свиЈем силама радио, свијем знањем и умијењем својијем да га одржим на оној висини, која му угледа даје. Јест, завод овај, слободно могу рећи, са старијем латинскијем класичарем. био је за мене „(НппсНит аттае теае". Те се радујем што сам доживио ову свечаност, скромну — да, али свакако значајну. И у напријед ће бити за мене он оно исто што и до сад бјеше, за прошлијех 25 година; он ће и у будуће сачињавати за мене најмилији ириједмет љубави моје. Иа у спомен данашње свечаности, и у знак и за свједочанство љубави те, а према скромнијем срествима с којима располажем ја, оснивам данас закладу од хиљаду круна с цијели, да се интерес ове закладе о Ускрсу сваке године даје оном слушаоцу богословије, који намише- по оцјепи професорског збора најбољи саставак из богоеловскијех приједмета".

(Свршиће се).

-—

Б Е Л Е Ш К Е. — (Црквено-политичке ре$орме у горњем дому угарскога сабора.) У горњем' или магнатском дому угарскога сабора у Вудим-Пешти решавало се последњих десетак дана о црквено-иолитичким реформама. Закоиски предлог о слободи вероисиовести примљен је 23. септембра са 113 против 112 гласова, дакле- са 1 гласом већине, за основу спицијалне дебате; но исти је зак. предлог ири трећем читању 24. септ великом већином гласова одбачен, те је тиме пропао у горњој кући. Против тога законскога предлога говорила је и Њего^а Светост, преузв. г. Патријарх српски Георгије БранковиЛ, разложно доказујући, да је шкодљив и опасаи ио поједине хришћанске цркве, и да ће само проузроковати забуну и иемир, а неће ником корисгити. Законски иредлог о рецеицији Јевреја одбијен .је 26. септ. са 109 протпв 103 гласа, дакле већином од б гласова. Законски предлог о вероисиовести деце уевојен је већином гласова. Законски предлог о државним матрикулама примљен је 28. септембра са 102 против 96 гласова, дакле већином од 6 гласова. У седницама магнатскога дома учествовали су, осим Његове Светости, сви сриски православни Архије-

ОД<-—

рејп, и то преосвештена господа: Нектарије ДимитријевиЛ вршачки, Мирон НиколиЛ пакрачки, Никанор ГрујиИ горњо-карловачки, и Герман ОиачиЛ бачки. А присутни су били и православни румунски епископи. Разуме се по себи, да су сви поменути великодостојници црквени уложили свој глас против тих непотребних и по нашу цркву штетних [рефорама. — (Избор пароха у Вршцу.) 18. септембра о. г. извршен је избор пароха у Вршцу. Од ирисутних 111 скупштинара добио је Јован Малушев 102 гласа, те се тиме може сматрати изабраним парохом. Честитамо српској црквеној општини на том сложном и сретном избору! —(За градву српске православне цркве у Сиску) даровала је висока кр. хрв. слав. далм. земаљска влада у Загребу припомо% од 1000 фор. а. вр. Одбор за градњу захвалио се на тој знаменитој нотпори. Скупљају се и добровољни прилози за грађење поменуте сисачке цркве. — (Освебеае спомен-плоче.) У недељу 25. септ. о. г. освећена је сномен-плоча, коју је „Матица Сриска" подигла на, спољашњем зиду свето-успенске цркве у Н. Саду у спомен прерано преминулом драмском песнику Стевану СтевановиЛу. Освећење извршио је покојников друг, остарели иаш парох Јован Марковић, са својим капеланом Н. Теодоровићем и