Српски сион

В р . 40.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 633.

да се очистио. Али излијечени бјеше и сувише весео због среће своје, а да би је могао сакрити у срду своме, и не испуни налог да

ћути, већ поче свуда причати о свом исцјељењу. (Наставиће се).

(к.

ПРИМЈЕДБЕ Г. ЈОВ. ЖИВАНОВИЋА у бр. 21. 30. и 35. „Српског Сиона". (Свршетак) *

II. „Р дд В иса нек *ксто ненж -кстнаА" .* У 30. бр. „Срп. Сиона" вели г. Ж., да сам ја ту реченицу у „ЈГитургици" врло рђаво превео. Проста била г. Живановићу та оцјена; .али кад ми послије тога довикну: „али то се противи науци православној богословској", то ми не бијаде мило. Таман би ми под старе дане још то требало, да ме огласе јеретиком, па да ми суде звани и незвани. Позивао се г. Ж. у том на јеванђелиста Матеја, а ријеч и свједочанство такова свједока сатире човјека у ирах и пепео. И ако ми је савјест мирна била, ипак су ми се крунне и тешке мисли врзле по глави, све дотле, док г. лрота Ј. Вукадиновић у бр. 82. „Срп. Сиона" не рече, да се нревод „певјесшо над невјестама", „не противи науци правосл. богословској, већ истој потпуно одговара;" а сасвим ми је одлануло, кад г. прота г. Живановића без околишаваља отера међу јеретике, те г. Ж. онако витешки као иокајник признаде: „да сам само у шолико тогријешио шшо се нијесам требао удаљаваши од своје филологије и мијешаши се у онај иосао, који не иргшада мени". Но да се манем тих својих впечатенија, па да се вратим истакнутој реченици и њеном преводу. Г. Ж. вели да је „невјесша над невјесшама" врло рђав иријевод, те реченицу „ нј = в г ксто ненек-кстнад" преводи : „ невјесшо, која нијеси невјеста и . Свако ће на први иоглед виђети, да „невјесшо над невјесшама " није пријевод, него израз оног, што лежи у ријечима „нск-ксто нжев-кстнаА". Уснореди ли се пак „ невјесто

над невјесшам.а и са „ невЈесшо, коЈа .нијеси •" ништа зазорна не може се наћи у >"

невџсша „невјесшо над невЈестама"; Јер невЈеста, коЈа уједно није невјеста, није обична невјеста, нити

У овоме питању је ово вавршна реч у овоме листу. Ур.

се богоневјесша по црквеној науци у обичне невјесте уврстити смије, него је она међу невјестама нека, ванредна и узвишенија појава. За ту пак ванредну и узвишенију појаву међу обичиим невјестама, без обзира на невјестничке врлине, може се мирне душе рећи, да је невјеста над невјестама (невјесша дјевојка). Узме ли се пак, да је превод г. Ж. по суду г. нроте Ј. В. сасвим лош, онда је „невјесшо над невјесшама и пуно боље речено од „невјесшо, која нијеси невјеста ". Јер „ невјесто над невјесшама "у покрај хришћ. пијетета према св. Богородици има нешто и пјесничког уфаса у себи, те никако не да, да се човјек огријеши о етички значај невјестин, који значај, као што згодно г. прота В. наглашује, лежи у самој ријечи невјесша. Напротив са ријечима „ невјесшо, која нијеси невјесша не само да се тај значај руши, него се уједно долази у опрјеку са учењем црквеним — у јерес. Г. Ж. не види у ријечи невјеста тог етичког значаја; али ако га но етимологији баш и не би било, дужни смо га нретиоставити према самом појму те ријечи. И ако је чланку г. Живановића у 30. бр. „Срп. Сиона" дала повода „Литургика", коју сам ја израђивао, ипак оно „невјесшо над невјесшама " нијесам ја сковао, него сам само преписао и иотписао. Не само те ријечи, већ и цијела пјесма узета је из књиге : „Поглавите молитве на словенском језику у преводу и с тумачењеи на српски. Превео с руског архимандрит Сава, настојатељ српског манастира у Москви". Књига та штампана је у Београду и њом се много користи свештенство у Србији. И наше свештенство требало би да има ту књигу при руци, јер би му уз њу рад у школи много напреднији и кориснији био. Ако је дакле какове погрјешке у „ радуј се невјесшо над невјесшама и ,